Kultura

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ У ОКУ ЈАПАНКЕ

САЋИ ШИМАДА, ЈАПАНКА КОЈА ИЗУЧАВА, ВОЛИ И НЕГУЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНО СРПСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Да средњи век у Срба није доживљен синтагмом „мрачни средњи век” спознаје се интересовањем једне Јапанке за српску културу која је вишегодишњи труд и рад посветила изучавању и наше историје уметности. Удружење „Ирмос” и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” били су домаћини и организатори предавања „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре” које је одржано у петак, 2. септембра у Великој сали Градске библиотеке у Чачку. Гост вечери, Саћи Шимада, историчар уметности својим присуством и излагањем одговорила је на питање које је било допуна називу предавања: Зашто једна Јапанка помаже у очувању српског културног наслеђа? Водитељ програма била је Ирена Чоловић, председник Удружења „Ирмос”, а реч о лепотама српске духовности пронела се и духовним песмама у изведби Весне Ђуновић и Наташе Драговић, чланова хора „Слово љубве”.

Саћи Шимада је Јапанка, историчар уметности који је читав свој живот посветио изучавању наслеђа које говори о једном добу, народу, традицији и култури коју је оформила уметност кроз своје видове, у овом случају сликарство. Ванредни професор на Женском Универзитету Ћисен у Токију и страствени проучавалац и српског културног наслеђа својим радом сведочи да уметност живи кроз своје обнове, неговање итд. Као мастер студент Универзитета у Окајами 2005. године добија стипендију југословенске владе и сходно томе у Србији проучава уметност средњег века, што је окосница њене докторске дисертације. Како српска култура препознаје и њено залагање, стручни је сарадник и члан Одбора за историју уметности САНУ.

Сведочење о исцрпном раду на средњовековној уместности српског културног наслеђа датира и из претходне 2021. године. Наиме, Шимади је заједно са својим колегама   у капели краља Драгутина, у оквиру манастира Ђурђеви ступови у Расу, извела пројекат конзервације и рестаурације зидног сликарства. Ток рестаурације и конзервације се наставља и замислима за ову годину јер је у плану пројекат у цркви Вазнесења у Великом Крчимиру.

Фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Указујући на главне сегменте које је је проучавала, на импресије и задатке које је обављала рестаурацијом и конзервацијом капеле краља Драгутина у оквиру Ђурђевих ступова, Шимада сумира: „Српско средњовековно краљевство се налазило између Византијског и Западног римског царства. Од стапања ових двеју култура остале су веома занимљиве грађевине и уметничка дела”. Такође, историчар уметности наводи да је значајан удео у пројекту имала донација фондације „Сумитомо” и компаније „Кимчо” помоћу којих су урађени радови у светињи која је изграђена у 12. веку, а фрескописана у 13. веку.

Саћи Шимада је окупљенима представила српско културно наслеђе из јапанске визуре кроз рад других научника, истраживача. Наиме, рад два професора Мићитака Сузукија и Казуа Танаке веома је значајан јер су дали велики допринос на промоцији српске културне баштине. Проф. Мићитака Сузуки, византолог по струци је био ментор Саћи Шимаде, а заједно са академиком Гојком Суботићем је покренуо пројекат обнове манастира Св. Јована Претече код Лесковца пре осамнаест година. Сузукијев први сусрет са Србијом догодио се 1976. године када је стигао у Београд на специјализацију код проф. Војислава Ђурића који га је упознао са првим српским речима. Чин крштења Мићатака Сузукија је био печат на одушевљење Србијом и њеним природним лепотама, архитектуром и аутентичношћу. У манастиру Хиландар професор Сузуки је добио име Сава Јапански. Заједно са проф. Казуом Танаком, превео је на јапански језик књигу о манастиру Хиландару.

Фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Гошћа вечери је рад и дело проф. Танаке подробније објаснила публици. Наиме, он је радио као уредник у једној издавачкој кући која је објављивала дела српских аутора на јапaнском језику, што је још један доказ о уважавању српске културе и још једног вида српске уметности. Међу преведеним писцима су и Иво Андрић, Миодраг Булатовић, акадамик Георгије Острогорски и остали.  

Вече је крунисано документарним филмом о Ђурђевим ступовима и конзерваторским и рестауратским радовима у оквиру дела комплекса. По емитовању филмске пројекције Саћи Шимада је одговорима на питања публике доказала своју посвећеност, љубав и везаност за српску земљу, образлажући иницијално питање о једној Јапанки као поштоваоцу и неговатељу српске културе.

Гостовањем историчара уметности јапанског порекла потврђено је да српску културу вреднују и цене друге нације, самим тим се о спознаји значаја српског културног наслеђа, српске духовности, традиције, језика и вере треба још ревносније борити!

Милица Матовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.