На зиду фискултурне сале Основне школе „Владислав Петковић Дис” у Заблаћу, песниковом родном месту, освануо је мурал у његову част. Идеја постоји већ неколико година, а сада је коначно реализована. Част да насликају великог песника Диса, али и да покажу своја ликовна умећа и таленте имали су млади уметници Јована Рувидић и Давид Петровић.
– Дис је најпознатија личност из овог краја, а најбољи начин да се ми представимо и одамо почаст нашем великану је управо осликавање овог мурала. Ово је сам улаз у Заблаће и свима се веома допало, док је трајало осликавање људи су имали веома позитивне реакције. Заблаће има велики задатак коме приступа са много љубави: очување успомене на великана српске поезије, Владислава Петковића Диса. Достојанствено стојимо на челу овог задатка. Осим што школа као најстарија образовна установа у округу пркоси вековима, дичећи се именом који носи, она настоји да очува дух песника који је живео испред свог времена. Остављамо нашим ученицима у наследство причу о Дису, његовом лику и делу и дајемо аманет да, где год њихова мисао крене или стане, увек се ослони на Диса. Жеља ученика и колектива се испунила. После дугог чекања и много труда, Дис се вратио међу своје у Заблаће – рекао је Мирко Божовић, директор ОШ „Владислав Петковић Дис” у Заблаћу.
Како је истакао Божовић, захваљујући привредницима, пријатељима школе и Граду Чачку, пројекат осликавања мурала успешно је реализован.
– Средства за мурал обезбеђена су из донација локалних привредника у сарадњи са МЗ Заблаће, која је финансирала набавку материјала, и локалном самоуправом, која је заједно са пријатељима школе финансирала постављање скеле и дизалица. Овај пројекат је одличан пример успешне сарадње различитих структура, повезаних заједничким интересима, а мурал остаје као трајно сведочанство у част великог песника – истакао је Божовић.
Иако се Дисове песме према плану и програму уче од седмог разреда основне школе, ученици из Заблаћа упознати су са његовим ликом и делом, с обзиром на то да се у непосредној близини налази његова родна кућа и огранак Градске библиотеке.
– Дис је песник за одрасле, деца се са њим сусрећу тек у седмом разреду, али ученици нижих разреда имају прилику да чују о његовом животу на приредбама за дан школе. Испред мурала је дечије игралиште, теретана на отвореном и то је кутак који највише и користе деца до четвртог разреда. На нама је да им овај амбијент улепшамо и да им створимо средину која је пријатна за боравак – казао је Божовић.
Млади уметници Јована Рувидић и Давид Петровић, упркос неповољним временским условима, успели су да за десетак дана осликају зид фискултурне сале. Мноштво боја и детаља, заједно са Дисовим ликом дају посебан печат. Ова млада екипа заједно је радила и мурал на Основној школи „Филип Филиповић” преминулом професору физичког васпитања Ненаду Грујићу.
– На изради овог мурала посвећеног Дису, користили смо акрил и спреј, за овако велики зид треба доста боја, ово је мало већа површина зида, димензија, 15 са 20 метара. Мурали могу да трају доста дуго, ако се користе квалитетне боје намењене за зидове, наравно, у зависности од подлоге радимо припрему, уколико је зид оштећен, користи се припрема, ако није, користи се само квалитетна боја. Имали смо мало потешкоћа, јер је комбинација кулира и цигле, па се мало теже кречи, али све смо то савладали. Наш рад доста је зависио од временских прилика, било је сунчано, кишовито, дувао је и ветар, али за један овако велики пројекат требало је око десет дана. Ако је добро уиграна екипа, онда ништа није тешко – рекла је Јована Рувидић, студенткиња Факултета ликовних уметности у Београду, на смеру сликарство.
– Нама је велика част што смо радили на овом пројкету који се тиче једног од наших највећих песника. Посао јесте био велики, али смо успели да завршимо. Иако је задатак био тежак, ми волимо свој посао и ништа нам није тешко падало, јесте да смо имали малих прекида због временских прилика, али све смо стигли на време да завршимо – рекао је Давид Петровић, студент Факултета ликовних уметности у Београду.
ПРОБЛЕМ ДИСОВЕ КУЋЕ И ДАЉЕ НЕРЕШИВ
– Ја у овој школи радим 25 година, бар толико стар је и проблем који се односи на Дисову родну кућу. Не знам ни сам у чему је проблем, знам да идеја о реновирању куће постоји одавно, зашто није дошло до реализације, не знам. Стара школа у којој је управна зграда је споменик културе, па је наш неки дугорочни план да од те зграде направимо музеј, Дисову Спомен-собу, и да одељење Градске библиотеке преместимо ту, да тиме заокружимо ту целину у оквиру истог дворишта, где ће све бити подређено и посвећено Дису – рекао је Божовић.
Виолета Јовичић
