Славољуб Радосављевић са Топаловог брда поред свог примарног посла бави се и воћарством. У свом воћњаку има засаде мајске трешње старе око десетак година. Да је свака сезона за воћаре веома неизвесна, најбоље показују ова и прошла година. Прошлог пролећа једва да се могло набрати килограм трешања за јело са једног дрвета, ипак, ове године, гране су се савиле од рода. Славољубове трешње су преродиле, па је баш и то један од главних разлога зашто је цена веома ниска.
– Прошле године нисмо имали уопште трешања, није било рода, а сада не да је родило, него је и преродило. Продао сам нешто мало трешања по цени од 200 динара за килограм. Нисам хтео да дам трешњу по 90, 100 динара прекупцима који ће је продавати по Ужицу и Златибору од 800 до 1.300 динара по килограму. Пре неколико дана цена на пијаци у Чачку била је 300, 350 динара, а како сам чуо у неком моменту била је и око 700, то је много за свакога. По мом мишљењу, 300 динара би било сасвим у реду, ко има више трешања да може да плати раднике, а да опет и њему нешто остане, на 90 динара нико нема рачуна да је бере. Ја раднике не плаћам, берем сам, а помажу ми и родитељи, брат и снајка. Радници траже високе дневнице, нико неће да бере за дневницу испод 6.000 динара – рекао је Славољуб Радосављевић.
Једне недеље Славољуб је одлучио да своје суграђане обрадује укусним, крупним трешњама из свог воћњака, наравно, то је највећу радост причинило најмлађима.
– Око 50. 60 килограма трешања сам поклонио суграђанима. Након што сам видео како се креће продајна цена на пијаци, одлучио сам да се вратим кући, да их спакујем у гајбице и посуде и поделим суграђанима. Деца су се највише обрадовала, прилазила су и давала паре, које ја нисам хтео да узмем, јер сам желео да их поклоним. Ове године има баш доста рода, ја од овога не живим, није ми било жао да их поклоним. Имам понуде да људи дођу да наберу бесплатно, не кошта ништа, боље него да род пропадне – рекао је Радосављевић.
Свако ко је дошао до Славољуба на Градском тргу тог викенда добио је пола килограма свежих трешања, спакованих у посуде, а његов циљ било је дружење, али и да покаже да је лепше поклонити него бацити.
Виолета Јовичић
