Новоутемељена признања названа су по вишегодишњем дописнику „Политике” из Чачка, професионалцу кога су и колеге оцениле као човека од речи, поузданог, прецизног и великог учитеља. Награђени су Алем Ровчанин из Пријепоља за досадашња остварења и дописници „Вечерњих новости” Владимир Илић и ТАНЈУГА Бранко Лукић. Награду „Младо перо” понеле су Моника Меић из Лучана, студенткиња и уредница временске прогнозе у „Дневнику западне Србије” и Мила Видојевић, једна од најмлађих репортерки у нашој земљи која извештава из родног Мојсиња и околних села.
Професионални учинак Гвоздена Оташевића (1951 – 2024) остаје путоказ, како млађим, тако и старијим новинарима. И награда која носи његово име спаја младост и искуство, ентузијазам и жељу да глас из мањих градова допре што даље. Далеко је стизала и Гвозденова писана реч, јасна, проверена и истинита.
Уредник „Политике” Бојан Билбија подећа да је Оташевић био велики ауторитет у свом послу, који је увек на прави начин саветовао колеге и помагао им. Имао је и своја профсионална правила од којих никада није одступао, а име Гвозден најбоље говори о његовом карактеру…
– Иако сам био Гвозденов уредник, ја сам учуо од њега, а не он од мене. Имао је новинарско правило од кога никада није одступао – не поновити исту реч у реченици. Говорио ми је и да, ако пронађем у његовим текстовима да је то прекшио, да му одбијем од плате. Наравно, није ми падало напамет да тако нешто урадим. Али, јесам кришом гледао и заиста никада није понављао исту реч, увек је налазио синониме. Гвозден је био и човек од речи. Никада није прекршио дужину текстова које је претходно најавио и слао их је на време. У његовим рукописима није имало ништа да се одузме или дода. Зато сам га и назвао „новинарски ласер”, због прецизности, бриткости, граматичке тачности… Био je понос Чачка, Србије и, наравно „Политике” – сматра Бојан Билбија, један од чланова жирија за прву доделу новинарских награда „Гвозден Оташевић”.
Поред Билбије, о добитницима су одлучивали Миoмир Филиповић, новинар, публициста, хроничар Србије и Јован Стојић, вишегодишњи дописник „Политике” из Ваљева.
Професионално искуство је и на страни Алема Ровчанина, добитника Повеље „Гвозден Оташевић” за допринос у новинарству. Власник „ПП Медија” из Пријепоља ради више од 20 година и нада се да ћесе, ако га здравље послужи, тим послом бавити до пензије. И он Гвоздена Оташевића доживљава као великог учитеља и правог саветодавца.
– Ни у подсвести се нисам надао да ћу ја добиту ту награду. Био сам затечен, али, наравно, прија. Познавао сам Гвоздена, био је честит и вредан човек, мерио је сваку изговорену реч. Често смо разговарали, звао сам га када сам имао неких недоумица и стално ме је усмеравао на прави пут. Увек је било тешко бавити се новинарством, на то смо већ навикли. Важно је да свака наша реч буде истинита и проверена, а народ ће судити о нашем раду – напоменуо је Ровчанин.
Његов млађи колега Бранко Лукић у новинарству је скоро пет година. Пресудан је био оглас „Гласа западне Србије” који је тражио младе снаге. Послао је молбу и одмах добио одговор власника Гвоздена Николића.
Награда „Гвозден Оташевић” за ТВ новинарство изненадила је и њега. Свестан је Бранко да му тек предстоји много рада и доказивања, али и да је примећен његов досадашњи учинак.
– Хтео бих да захвалим колегиници Катарини Радуловић која ми је помогла да објавим прву вест о додели пакетића у Драгачеву и сниматељу Драгану Николићу. Драган ме је увек водио на терене и показао како изгледа друга страна репортерског посла, иза камере. Награда је велики подстрек да наставим јачим темпом и да будем још бољи – каже Бранко Лукић, дописник ТАНЈУГА и репортер „Гласа западне Србије”.
Пошто није био у Чачку, Владимир Илић, дописник „Вечерњих новости” из Чачка, обратио се видео поруком. Њему је припала награда за писано новинарство. И Владимир највећи део професионалног живота проводи са људима, ослушкује и бележи глас народа.
– Једном ме Гвозден Оташевић питао како одлазим на терене. Рекао сам му да имам ауто и питао га да ли жели да га возим на терене. Одговорио је да живи даље од града, али да увек пешачи и успут од људи прикупи, бар три, четири приче – сећа се Владимир Илић.
Уместо Владимира, награду је примио његов сестрић Сергеј Грујичић.
И Моника Меић је била оправдано одсутна и јавила се видео поруком. Награда је уручена њеним родитељима Звездани и Марију Меићу. Моника је студенткиња треће године Факултета политичких наука и уредница временске прогнозе у „Дневнику западне Србије”. Новинарством се бави од основне школе, а била је и члан студентске Радио редакције „Слушаоница 6”.
Као и Моники, награда „Младо перо” припала је Мили Видојевић, једној од најмлађих репортерки у Србији. Мила је стално међу људима, бeлежи живот Мојсиња, Мрчајеваца и других села. Објављује их и на порталу „Мрчајевци инфо”. А, приче о Мили и њеном раду, забележили су скоро сви национални медији.
Награде „Гвозден Оташевић” установило је Удружење медија и медијских радника. Додељене су, 24. јула, у конференцијској сали Хотела „Београд”. Том приликом о новинарским и људским вредностима Гвоздена Оташевића говорили су и његов пријатељ Светозар Пауновић, адвокат и колега Јован Стојић. Награда која носи његово име требало би да представља и наду у будућност коју утемељују Гвозденови професионални наследници. И како је напоменио Алем Ровчанин, на новинарима је да одмере сваку реч која мора бити истинита, а о њиховом раду судиће народ. Гвозден Оташевић је одавно стекао поверење и народа и колега.
