MEĐU NAMA, BUDI REČENO
„Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji. Isto važi i za slavu“, zaključio je čuveni nemački filozof Artur Šopenhauer. Oduvek su ekonomski zakoni ponude i potražnje regulisali tržišnu utakmicu i logiku sticanja profita. Ovo toplo leto, okovano pandemijom kovid virusa, pokvarilo je mnoge planove za godišnje odmore. Pokvarilo, suzilo ponudu ograničavanjem kretanja i u regionalnim i u međunarodnim okvirima. Nije odmor samo more, mada, navike su čudo. Za mnoge nema odmora bez odlaska na more. Jednostavno, dečjim manirom rečeno – „ne računa se“…
Nije loše upoznati i svoju zemlju, lepa je Srbija. U svakom njenom delu postoje prirodne, istorijske, kulturne atrakcije. Banje, planine, jezera… Osećaj svežine u sparnim letnjim danima koju nude zelenilo šuma, reke, skriveni izvori, potoci i vodopadi, svoju blagodat pokažu uvek kad se vratimo sa nekog vrelog peska i golog kamena. Preporuke da ovogodišnje godišnje odmore iskoristimo u granicama svoje zemlje su prihvatljive. Ali, naš čovek, ne bio bio naš čovek kada u svemu ne bi video svoju računicu. Cene u turističkoj ponudi za destinacije u Srbiji i zvanične i one nezvanične „privatne smeštaje“, su gotovo utrostručene. Za određenu svotu novca još prošle godine moglo se boraviti deset dana na morima Grčke, Turske, još niže su cene u Bugarskoj… Malo je onih koji su razmišljali o crnogorskom primorju i pre ograničenja ulaska u ovu zemlju. Za tu istu svotu, danas i ovde, jedna osoba ili porodica mogu se odmarati tek tri, četiri dana… „Nije fer“, komentarišu ljudi, „koriste se prilikom, ucenjuju, alavi…“ Vode se onom starom narodnom: „Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane“. Ovde nije reč o ugroženom poslovanju turističkih agencija koje je evidentno. Može li se izgubljeno nadoknaditi preko džepa domaćeg turiste, videće se na kraju sezone kada se svedu računi?
A ko se jednom napio morske vode, ostaje je zauvek žedan. Nema to veze sa onim Šopenhauerovim odnosom prema bogatstvu, za to zadovoljstvo smo se uvek „snalazili“…
Z. L. S.
