Pulmološkinja dr Tatjana Radosavljević kaže da „produženi kovid“ predstavlja tegobe na koje se pacijenti žale nakon preležane infekcije, a koje mogu trajati i nekoliko meseci. Opravak, kaže, ide „gore-dole“, a tegobe koje se javljaju su – umor, glavobolja, zadihanost, zamaranje, ali i povišeni pritisak i holesterol, ubrzani rad srca. Ona savetuje da ljudi koji su preležali kovid u oktobru, novembru, decembru ne moraju da žure sa vakcinom, jer uglavnom svi imaju antitela i kod njih sam proces izlečenja nije završen. Navodi da sa vežbama ne treba početi pre nego što se navrši šest nedelja od preležane bolesti, a savetuje i upotrebu pojedinih prirodnih proizvoda.
Pulmološkinja dr Tatjana Radosavljević kaže da se primetilo kod nas i u svetu, posle prvog talasa, da pacijenti koji su završili sa akutnom fazom infekcije, imaju tegobe koje mogu trajati i nekoliko meseci. Pre četiri meseca je prvi put u svetu upotrebljen termin „produženi kovid“ – to su tegobe na koje se pacijenti žale nakon preležane infekcije i ima veze sa težinom bolesti, odnosno više tegoba mogu da imaju pacijenti koji su imali teže forme bolesti, ali mogu da ih imaju i pacijenti koji su imali lakše forme.
Oporavak, kad je u pitanju produženi kovid, ide po principu „gore-dole“, par nedelja je dobro, pa nije, prenosi pulmološkinja.
U pitanju je stanje ogromnog umora, javljaju se simptomi kao što su preznojavanje, zamaranje, nedostatak vazduha, zadihavanje. „To su simptomi koji se tiču pluća, ali produženi kovid ne zahvata samo pluća – on može da zahvati srce, bubrege i najveća nepoznanica, koja se vezuje i za terapijski pristup, su neurološki simptomi koji se mogu javiti kao posledica kovida i mogu trajati duže. Virus sistemski zahvata organizam. I još jedan vrlo važan skup tegoba – povišeni D-dimer“, kaže doktorka.
Ona ocenjuje da će se medicina uskoro deliti na onu pre i posle kovida.
„Pre kovida, nalaz kad imamo povišeni D-dimer nam je, lekarima, ukazivao da postoji tromb… U slučaju kovida, tromba najčešće nema, osim kod najtežih pacijenata, ali povišene vrednosti se održavaju. Ono što je najnovije saznanje jeste da se radi o jednoj vrsti koagulopatije, odnosno jednom poremećaju koagulacije. Visok D-dimer ukazuje da postoji veća mogućnost da pacijent dobije tromb, zato je važno lečiti dovoljno dugo te pacijente – da li injekcijama, aspirinom, ili nekim od jačih lekova za razbijanje tromba – to zavisi od lekara…“
Kaže da se pacijenti žale na jak umor, da nemaju snage toliko da odmah moraju da legnu, da ukazuju na trnjenje, na glavobolje, čak i na to da izgube pola vidnog polja. Ti neurološki simptomi su komplikovani za lečenje, moraće neurolozi i kardiolozi tome dodatno da se posvete, navela je doktorka.
Jako nam je tu važan vitamin B, koji hrani nerve, ali prirodni izvori (u kvascu), ne u tabletama, dodaje.
Pluća koja su imala obostranu upalu se polako i s vremenom oporavljaju, ali taj oporavak ide dugo, navodi doktorka. Mi smo u pulmologiji počeli da stvaramo, uslovno rečeno, sopstvene protokole, jer nigde na svetu nije izašao vodič za lečenje produženog kovida, i to radimo naravno zavisno od pacijenta do pacijenta, prenosi. „Ono što ja savetujem pacijentima koji imaju promene na skeneru, a što se u kovid ambulantama ponekad tumači kao nova upala pluća a radi se o ostacima upale pluća, su određene vežbe disanja. Na našem tržištu pojavili su se korisni aparati koji su korišćeni u pulmologiji, kojima se šire pluća više desetina puta dnevno, čime dolazi više krvi u pluća“, kaže pulmološkinja, objašnjavajući da sveža krva dovodi do ozdravljivanja. Koristimo i kortikosteroide u manjim dozama, zavisno od stanja pacijenata, dodaje.
Doktorka kaže da se, nakon akutne faze, prati krvna slika, D-dimer i CRP na nedelju dana, a kasnije se taj razmak povećava. Važno je da pacijent bude u kontaktu sa lekarom i da mu prenosi koje ima tegobe, dodala je. Od aprila, kako je rekla, imala je stotinak takvih pacijenata, i uglavnom su se tegobe lečile ambulantno.
Izvor: N1
