Kultura

DVA UZBUDLJIVA FILMSKA DANA U DOMU KULTURE

 

Filmski i video program Doma kulture je  6. i 7. novembra prikazao dva, po svemu interesantna, ali ne i vrhunska filmska ostvarenja,  grčki „Toplotni udar“; režija Argiris Papadimitropulos i ruski spektakl „Viking“, režija Andrej Kravčuk

 

SKRIVENE STRASTI NA GRČKOM SUNCU

„TOPLOTNI UDAR“

Režija: Argiris Papadimitropulos

Glavne uloge: Makis Papadimitriu, Eli Tringu, Milu Van Grosen

 

Zaista je čista ekskluziva pogledati u Čačku film novije grčke produkcije i to je već po sebi dovoljno da privuče pažnju za „Toplotni udar“, film koji je učestvovao i na evropskim filmskim festivalima.

U osnovi, priča je jednostavna. Na maleno grčko ostrvo Antiparos, van sezone stiže novi lekar Kostis. U poodmaklim srednjim godinama, sav nekako zguren i očigledno pritisnut velikom životnom tegobom, omalen, mlohav, proćelav, stidljiv, traži novi početak. Naš narod bi rekao “ sav nikakav“, novi doca. U novoj sredini od 800 meštana, doktor bude dobro prihvaćen od prvog dana, ali se on nekako drži po strani i marljivo obavlja svoj i ne tako obiman i zahtevan posao u ambulanti: kostobolja, trbobolja i ostali rutinski lekarski pregledi. Dosadu i jednoličnost turističkog mesta razbija letnja vreva i gužva. Čitavo mesto živi za taj avgust, kad u malo mesto dolaze turisti, čije navike i ne razume skroman i patrijahalni svet, ali pare „ne smrde“ i zbog njih se sve otrpi. I Kostis, normalno, ima više posla, a jednog vrelog dana u njegovu ordinaciju bane grupa razuzdanih mladih ljudi. Naravno, u veselom društvu i jedna lepotica, poput grčkih boginja. I onda polako nastaje pakao na vrelom grčkom suncu za dotad stidljivog i povučenog docu. Nakon rutinske intervencije, posle pada sa motora grčke lepotice, u društvu stranih turista Kostis polako bude uvučen u njihovo društvo.

I tu priča polako menja svoj tok i mi kod doktora vidimo promene izazvane novim društvom, suncem, kupanjem i naravno lepotom. Reditelj vešto iznosi sve promene u svesti i ponašanju glavnog junaka, priča na momente biva zabavna, erotična i uzbudljiva tokom vrelih letnjih noći pored mora, uz razuzdane žurke, sve dok doca ne pomisli da može da poseduje ono što mu nikako ne pripada i prelazi granicu opuštene atmosfere, želeći lepu ženu, znatno mlađu, samo za sebe. Sve postaje mračnije i Kostas tone u alkoholnu omamljenost i mračnu stranu svoje ličnosti, a svet oko njega se polako ruši.

Priča se dobrim delom drži, ima svoj ritam-dinamiku i neophodni obrt za film koji nije vrhunsko ostvarenje, ali je sasvim solidno za kinematografiju koju gotovo ne poznajemo. I naravno da ne zaboravimo, sjajna gluma Makisa Papadimitriua i ostalih aktera Eli Tringu i Milu Van Grosena.

 

IKONA I SEKIRA

„VIKING“

Režija: Andrej Kravčuk

Uloge: Danilo Kozlovski, Svetlana Kočenkova, Maksim Sukanov, Aleksandar Borič

Ruski istorijski filmski spektakl o uspostavljanju Kijevske Rusije, krajem 10. veka i dolasku na vlast velikog kneza Vladimira i njegovog primanja hrišćanstva.

Samo po sebi i ovo je dovoljno da izazove pažnju publike, jedna velika istorijska tema, priča ruska, ali urađena na oproban holivudski način, odnosno ruskim parama, ali produkcija i sredstva filmskog izražavanja su slična ili gotovo istovetna onim iz čuvenog i ponekad „mrskog“ Holivuda. Ali, ništa nije dovoljno mrsko, da se prikaže sila i moć današnje imperijalne Rusije, koja traži uzore u dalekoj istoriji i još jednom Vladimiru, osnivaču slavne Kijevske Rusije.

Scenario je vrlo jednostavan, a sam siže veoma blizak i pričama iz srpske istorije i vremena nastanka srpske državnosti u srednjem veku. Braća se bore za vlast nakon smrti oca, a najmlađi Vladimir, koga smatraju polutanom i došljakom, ne bira sredstva da se dokaže da je on i samo on dostojan slavnog imena svog oca. Paganština, opskurni verski rituali, okrutne lične borbe i krvavi ratovi, vođeni uz pomoć stranaca, Vikinga, za debelu nadoknadu i na kraju prosvetljenje, naravno posredovano, preko moći jedne lepe i moćne žene Irine, a Vladimir uz pomoć Vizantinaca postaje veliki knez. Kao što smo rekli, produkcija po ugledu na holivudsku, priča ogoljena i bez prevelikog prenemaganja i mistike i jedne filozovske i duhovne dubine, kojoj su Rusi tako skloni. Sve je prilagođeno ukusu i potrebama savremenog gledaoca, pravilima žanrovskog filma, potpomognutim savremenom digitalnom tehnologijom. Na kraju dobili smo jedno raskošno filmsko delo, ne po kreativnim dometima, već po spoljnim efektima, na momente usporeno i dosadno, tako da bi sve možda bilo efektnije, da film ne traje predugih 143 minuta. Ako volite istorijske filmske sage sa puno viteških obračuna, sirovih i okrutnih masovnih borbi sa „našima“ na čelu, onda je ovo film za vas, krvi i ratovanja, sirove muške okrutnosti, divlje i neobuzdaneovde ne nedostaje. Ako volite rusku suptilnost i produhovljenost, koju svakako i nosi legenda o knezu Vladimiru, onda je nećete naći u ovom filmu.

 

Dušan Darijević

Оставите одговор