АНЂЕЛИЈА ЈОКИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „22. ДЕЦЕМБАРˮ
СЛЕДИТЕ СВОЈЕ СНОВЕ
У основној школи „22. децембарˮ у Доњој Трепчи као најбоља по успеху истакла се Анђелија Јокић, вредна и скромна девојка која воли математику, спорт, фолклор и дружење са својим пријатељима, али и да проводи време са члановима своје породице.
Досадашње школовање ће, каже, памтити само по лепом.
‒ Себе бих описала као скромну, радозналу и озбиљну девојку. Моје осмогодишње школовање обележило је дружење са другарима и доста лепих тренутака које ћу памтити. Пошто нас је било мало у разреду, сви смо се заједно дружили и разговарали. Увек ћу се сећати последњих дана школе када смо се прскали водом и смејали. Нећу заборавити ни екскурзије. Један од лепших тренутака је и онај када смо ишли на „Партизанову” утакмицу у Београд – прича Анђелија.
Осим дружења и путовања, осам година проведених у школи памтиће и по вредном раду и бављењу науком и активностима које су јој најдраже и у којима је постизала најбоље резултате:
‒ Трудила сам се да увек будем одличан и примеран ђак, мада никада нисам размишљала о томе да ћу бити ђак генерације. Била сам јако изненађена и срећна када ми је мама рекла да сам баш ја изабрана. Омиљени предмети у школи су ми математика и физичко васпитање. Физичко васпитање волим јер бисмо тада углавном играли одбојку или кошарку, некада фудбал или рукомет, мада било је и часова када смо морали да трчимо или радимо вежбе. Математику волим јер је занимљива и логична, а највише волим да решавам једначине и да радим геометрију. Поред школских обавеза, мој хоби је да тренирам фолклор већ осам година. Волим да играм и имам доста другара са фолклора.
Време које проводи са породицом, која је у њеном случају вишечлана, као и слободно време код куће испуњавају је, каже, миром и сигурношћу:
‒ Највећа подршка ми је моја породица. Занимљивост о мени је да имам три брата и сестру која је четрнаест година млађа од мене. Своје слободно време проводим са млађом сестром или нешто правим и цртам. Углавном цртам портрете или правим декорацију за собу. Када нисам код куће, обично се дружим са другарима у школском дворишту. Окупило би се нас неколико из краја и играли бисмо одбојку или фудбал, а зими бисмо се грудвали или играли стони тенис у сали. Моја породица и пријатељи ме чине срећном.
О чему Анђелија сања, како види себе у данима који долазе и шта би поручила другарима који су њених година, рекла нам је на крају овог разговора:
‒ Највећи сан ми је да завршим факултет и имам велику и здраву породицу. Волела бих да упишем смер у Техничкој школи – електротехничар информационих технологија. Тај смер сам одабрала јер сам хтела неки смер који садржи више математике, а мање друштвених наука и мислим да је овај смер најбољи и по том питању.
Својој генерацији Анђелија поручује да следе своје снове.
Марија Миљуш
