ОТКУПНА ЦЕНА ИЗРАЗИТО ЛОША
Временске прилике су до половине године углавном погодовале воћарској производњи, тако да се може рећи да је ово била једна од бољих сезона. И воћари и пољопривредни стручњаци се слажу да је било довољно падавина у претежном делу вегетације, што се повољно одразило и на род воћака. Ипак, суша је оставила веће или мање последице, посебно у засадима који нису имали системе за наводњавање.
Проф. др Светомир Стаменковић, истакнути чачански стручњак за воћарство, заштиту биља и пчеларство, каже да берба јабуке убрзано одмиче и да је ово била веома родна година, мада је суша донела доста проблема, највише у засадима који нису имали наводњавање.
Производња јабуке захтева много рада и значајна улагања, укључујући и позамашне трошкове за ангажовање радне снаге у периоду бербе. Иако се очекивало да ће добар род воћа ове године произвођачима донети добру зараду, показало се да је тржиште неумољиво и да су, упркос богатом роду и добром квалитету воћа, откупне цене изузетно лоше, тако да многи воћари у чачанском крају озбиљно размишљају да искрче своје воћњаке.
Изузетно висок род је утицао на пад цена пољопривредних производа, посебно воћа. Иако јабуке имају одличан квалитет, њихова откупна цена је свега 35 динара по килограму и она не може да покрије трошкове производње, бербе и транспорта овог воћа.
Проф. др Стаменковић, који има добро однеговане воћне засада у Бањици, истиче да је прошла година била тешка за воћаре, јер је мраз однео плодове воћа у читавој Србији.
– Многи воћњаци прошле године нису родили, али су се припремили за нову сезону. Ове године имали смо изванредан род код свих воћних врста, почев од трешње, вишње, крушке, јабуке, ораха… Све воћне врсте су добро родиле, али са друге стране – откупне цене воћа су, нажалост, изузетно ниске. Када имате велику понуду – онда је и цена ниска, а уз то иде и отежан пласман производа. Откупљивачи нуде само 10 динара за откуп јабуке-падалице која се користи за сокове, а дневница једног радника износи 50 евра. Ту има, заиста, добрих јабука, ништа није страшно ако је јабука повређена мало, може да се опере и поједе. Воћари немају рачуна да плате дневнице сезонским радницима и остале пратеће трошкове, а да за килограм првокласне јабуке добију 35 или за падалицу само 10 динара. И то није само случај код јабуке. Исту ситуацију имамо и код шљиве, где је, такође, изузетно ниска откупна цена. Шљива за прераду у ракију плаћа се од 18 до 25 динара, па ко ће да купи шљиву за те паре. Само трошкови бербе су 15,5 динара, а трошкови производње 20 динара. Воћари су директно у губитку ове године, јер не могу да поврате оно што су уложили. Требало је воће орезати, прскати… Препарати су скупи, као и гориво. Воћњаци треба да се одржавају и на крају да се све то обере и транспортује – објашњава професор Стаменковић.
Наш саговорник истиче да је крушка прошле године имала мали род и откупну цену од 50 динара по килограму, а да се у овој сезони првокласна „виљамовка“ откупљује за 30 динара.
– То је стварно мизерна цена, јер робу треба испоручити. Транспортни трошкови су два до три динара по килограму крушке и кад се све то сабере и произвођачи крушке су у губитку – немају никакву зараду и губе интерес да шире производњу. Сазнао сам у разговору са воћарима да ће многи од њих почети да крче засаде јабуке и крушке. Ситуацију код крушке компликује то што извоза нема. Слична ситуација је и са јабуком. Извоз је практично стао због рата у Украјини и због високих приноса у другим европским земљама. Ми смо прошлогодишњи род јабуке продали тек у јулу по мизерној цени од 80 динара по килограму, а огромни су трошкови производње и њеног чувања у хладњачи. У последњих, можда, 50 година, воћарство је сада на најнижој грани. Овим проблемом требало би да се позабави држава, јер ако дође до крчења засада вишања, трешања, јабука, крушака, нови не могу да се подигну за годину дана, као што је то случај у ратарској производњи. Воћка стиже на род за три, четири, па и пет година, дакле, треба да се гаји, да се у њу улаже, па тек онда да се нешто од тога убере – наглашава професор Стаменковић.
Због ниске откупне цене, добар део овогодишњег рода јабуке биће ускладиштен у хладњачама да сачека период када ће ово воће постићи бољу цену на тржишту, али је сасвим јасно да сви воћари немају такву могућност.
– За крушку нико није био заинтересован да је откупи, изузев „Такова“, па су произвођачи морали да је дају, јер нису знали где ће са њом – у поток или да пропадне на грани. Шљива је опет воћна врста која је најзахвалнија, првенствено због тога што има вишеструку употребу. Може да се користи у свежем стању, али и за сечење, замрзавање, сушење, као и печење ракије, што значи да ће се пласирати на неки начин. И пласман ракије је последњих година отежан, јер је производња већа од потрошње, тако да се стварају залихе и тешко је реализовати продају. Ове године ће воће бити обрано, а након тога продато или поклоњено, али догодине ће, сигурно, многи напустити ову производњу уколико се нешто не промени – поручио је професор Стаменковић.
В. С.
