ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО НАСТАВЉА ДА ПРУЖА СТРУЧНУ ПОДРШКУ МАЛИНАРИМА СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ
МАЛИЊАЦИ У ШТРПЦУ И ОВОГ ПРОЛЕЋА У ДОБРОЈ КОНДИЦИЈИ
Др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство је прошлог викенда, заједно са познатим пољопривредним произвођачем Војом Тошовићем из Радаљева код Ивањице, посетио малинаре у Сиринићкој жупи, српској енклави на Косову и Метохији. Стручњаци чачанског Института за воћарство још од 2008. године, када је по први пут успостављена сарадња са пољопривредницима Сиринићке жупе, више пута у свакој пољопривредној сезони одлазе на терен у Штрпце, како би тамошњим малинарима помогли да се изборе са све израженијим утицајем климатских промена и учесталим појавама сушења малињака.

Вишегодишња сарадња др Александра Лепосавића из чачанског Института за воћарство са произвођачима из Штрпца ове године доживљава своје пунолетство уколико се има у виду чињеница да је он 2008. године написао технолошки елаборат, а након тога и руководио „Програмом производње малине у општини Штрпце (КиМ)“ уз финансијску подршку тадашњег Министарства за Косово и Метохију Републике Србије. Поред елабората, чачански Институт за воћарство је за две године испоручио и око 80.000 сертификованих садница малине сорти „виламет“ и „микер“, а оне и данас представљају оксоницу малинарске производње тог краја. Иначе, у међувремену су као донација неких међународних организација у Сиринићку жупу ушле и саднице других сората малине, а веома често се догађало да те саднице нису здравствено исправне, па су се у засадима појавиле и болести које пре тога нису биле присутне. То је направило огромне проблеме који су, заједно са познатим дешавањима на тржишту малине, али и специфичним околностима у којима народ овог краја живи, довели до великог смањења броја засада. Упркос свим проблемима са којима су се суочавали житељи Штрпца, стручна помоћ Института, пре свега, др Александра Лепосавића, од тада до данас никада није изостала, што изузетно цене и малинари, као и сви остали житељи Сиринићке жупе, који су се и током ове последње посете показали као одлични домаћини који радо дочекују госте из Западне Србије.
Лепосавић истиче да се и приликом ове најновије посете малинарима у Штрпцу уверио да већина првобитно подигнутих засада из 2008. године имају одлично кондиционо стање и добар потенцијал за род.
– Малинари Сиринићке жупе су већ на почетку схватили, уствари од момента када су подигли засаде, да производња овог јагодастог воћа изискује велику пажњу и љубав током читаве године и да је то једини прави начин да се постигну добри резултати. Мада је било и оних који 2008. године нису веровали у успех, ово је био једини програм који је заживео у мноштву других који су тада помињани као помоћ угроженом становништву на КиМ. Захваљујући примењеним мерама и постизању врхунских приноса, малина је током свих ових година у великој мери обезбеђивала егзистенцију житељима Сиринићке жупе који нису имали других прихода. Иако су њихови малињаци малих површина, најчешће око десетак ари, неретко њихови приноси износе 2,5 тона, а рекордни и више од 3,4 тоне. Ако бисмо те резултате поредили са просеком у Србији, највећи део произвођача не остварује такве приносе ни на једном хектару – наводи др Александар Лепосавић.
Пољопривредници који су засновали малињаке у Штрпцу 2008. године и данас представљају перјанице малинарства у Жупи. Прошле јесени су, како наводи Лепосавић, зановили и нове површине под овом воћарском културом, а старе, сада пунолетне засаде и даље одржавају у пуној снази и од њих и ове године очекују рекордне приносе.

Пољопривредник Војо Тошовић из ивањичког села Радаљево, иначе изабран за „Нај домаћина“ у категорији повртарства (по конкурсу Министарства пољопривреде) у 2024. години, вредне људе и пријатеље из Сиринићке жупе обрадовао је скромним поклоном – ракијом из сопствене производње, награђеном златном медаљом на прошлогодишњем такмичењу у Доњој Трепчи. Њему је ово друга посета Штрпцу и околини, а већ неколико година тамошњи произвођачи набављају расад поврћа из његових пластеника који се налазе на обали Моравице. И Тошовић има само речи хвале за народ из Жупе.
– Вредело је поранити и обићи засаде малине, видети повртњаке и воћњаке који су, ако време послужи, спремили богат род за ову годину. Видео сам и псе шарпланинце, понос овог краја, које полако потискују неке друге расе. Управо због тога сам са нашим пријатељима договорио да ми током овог лета пронађу чистокрвно штене које ћу гајити код мене на имању – рекао је за наш лист Тошовић из Радаљева.
Радна посета Штрпцу је завршена заједничком вечером током које су произвођачи из Штрпца срдачно захвалили др Александру Лепосавићу и чачанском Институту на вишегодишњој сарадњи, током које су постали не само сјајни сарадници, већ и пријатељи који се радо посећују. Истакли су да су им речи подршке које су добили и током овог последњег дводневног дружења дале наду и пружиле подстрек да истрају и опстану на вековним огњиштима, упркос чињеници да је током последњих година, због огромне несигурности, велики број становника овог краја отишао у бели свет, одакле се многи од њих, нажалост, никада неће вратити.
Посета малинарима Сиринићке жупе је реализована на позив Ненада Јанићевића, директора Одељења за економски развој Општине Штрпце, а Лепосавића и Тошовића су срдачно угостили пољопривредници Драган Сталетовић Тесла, Љубиша Ракинац, Столе Јосимовић, Станко Цветковић, Слађан Ивковић и Добривоје Стевановић.
В. С.




