Aktuelno

INTERVJU: DRAGOLJUB CRNČEVIĆ CRNKE, PEVAČ I JEDAN OD NAJBOLJIH BLUZ GITARISTA

“AKO NEMA ŽIVOTA, NEMA NI MUZIKE”

 Sjajan utisak na čačansku publiku ostavio je jedan od najboljih srpskih bluz gitarista i pevač Dragoljub Crnčević Crnke i njegov bend “Dr Project Point Blank” na koncertu, koji je nedavno održan u okviru Festivala ambijentalne i etno muzike “Karusel”. Svirka je, kao što se i očekivalo od ovih izvođača, bila originalna, posebna i intenzivna, ali istovremeno i opuštajuća. Publika je uživala u savršenom izvođenju svih vrsta bluza i čestim gromoglasnim aplauzima nagradila ovog izuzetnog pevača i njegov bend.

intervju1

Grupa, koju je osnovao Dragoljub Crnčević početkom leta 1983. godine u Beogradu, nekoliko puta se rasturala i ponovo okupljala u izmenjenim sastavima, a tokom 2000. snima album “Blue Deal”, na kome gostuje britanski svirač usne harmonike Xon O’Liri. Bend se ponovo okupio 2015, kada je snimio dvostruki album “Gitarologija – Povratak korenima”, na kome su gostovali neki od najznačajnijih muzičara srpske i bivše jugoslovenske bluz i rok scene, kao što su: Rambo Amadeus, Dragan Jovanović Krle, Dragi Jelić, Nenad Zlatanović, Vidoje Božinović Xindzer, Vedran Božić, Dragan Marković Mare, Dušan Bezuha Duda, Vlatko Stefanovski, Saša Ranđelović Ranđa, Sky Njikluh, Momčilo Bajagić Bajaga, Dejan Cukić, Dado Topić, Nikola Vranjković, Vlada Janković Xet, Dejan Najdanović Najda, Zvonimir Đukić Đule, Bora Đorđević… O ovom, dvostrukom kompakt disku, u izdanju PGP RTS-a i bluzu kao muzičkoj formi, u intervjuu za “Čačanskiglas” govori Dragoljub Crnčević.

Vođa ste grupe “Dr Project Point Blank”, gitarista, pevač, kompozitor, slikar, vajar, pisac… Koja Vam je uloga najdraža, u kojoj se prepoznaje Vaše suštinsko biće? 

– Moram da budem iskren, sebe ne smatram ni muzičarem, niti bilo čime posebno. Ja živim život i usput sviram i slikam i radim razne stvri. Naravno, ima profesionalaca, ali ja ne mogu da kažem da sam profesionalac. Ako nema života, nema ni muzike, nema ljubavi, nema ničega. A sve proizilazi iz ljubavi. Neko možda može da vežba po 24 sata u četiri zida. I šta dobija? Ništa. Ali, treba živeti život, jedino tako nastaju dobre stvari, dobra dela. Svako ima potrebu da se iskaže kroz nešto, kroz neku formu, oblast. Neko je prvi na “crevu”, poliva ulicu, i to može da bude kreativno. Eto, mi sviramo, i to je to.

 Ipak, za Vas kažu da ste jedan od najboljih bluz gitarista? 

– Hvala, ali ja sebe ne smatram najboljim, ja jednostavno radim, a koliko sam dobar, to ljudi čuju i često kažu: “Ovo mi se sviđa, lepo mi je da slušam ovu muziku”. To je moj cilj, da ljudi uživaju u onome što radim. Volim svirke.

intervju 2

Publika i kritika je odlično prihvatila album “Gitarologija – Povratak korenima”. Na 15 pesama prvog diska gostuju gitaristi a Vi pevate, 15 pesama drugog diska su matrice istih pesama sa gostima pevačima. Snimali ste dugo, oko osam meseci. Da li pamtite neke posebne trenutke?

– Za bend je najveći kompliment što su svi veliki muzičari došli da sviraju u ovom projektu. Svi su bili veoma pozitivni i to se čuje. Niko nije došao da tek tako odradi. Qudi su nam rado izašli u susret i nadam se da se to publici sviđa. Mlađi ljudi u početku često kažu da bluz nije dobra “roba”. Ko voli gitaru bluz? Ali, bluz jeste “majka Mara”, jer je najteža disciplina. Svi veliki muzičari su ustvari proistekli iz bluza, a to malo ljudi zna. Bluz je dobar zbog toga što edukuje. Mi imamo starije, srednje i nove generacije gitarista koji su pokazali veliko znanje i dušu kroz svoju svirku. Svaki gitarista bi trebalo da ima CD i da ga presluša, počevši od legendarnih gitarista Vedrana Božića i Srđana Tošića. Bilo je neverovatno zadovoljstvo raditi sa svima, a bilo je i mnogo anegdota dok smo snimali taj album. Šteta što se nije snimalo i samo snimanje (smeh). Kasnije je održan koncert u Domu omladine, na kome je većina gostiju nastupila. RTS je snimao koncert koji je trajao oko dva sata i 20 minuta i očekujem da će na jesen biti urađene tri emisije. Svi gosti albuma su “izašli” iz bluza, ali su ovoj muzičkoj formi odali svoje poštovanje kao “Stonsi”… To je ta priča o bluzu.

Nažalost, muzički kvalitet danas nije presudan. Vladaju šund, kič, turbo folk… Malo je kulturnog i medijskog prostora za bluz scenu. Da li i kako to možemo da promenimo? 

– Ugradiću silikone, peticu, obuću cipele na štiklu i biću najružniji “trendza” na svetu. Ali, zato će sve nacionalne televizije to da objave, jer je to vest. Nije vest ako neko uradi neki lep CD. Samo ružna, loša vest je dobra vest. Ali, mi nikada nismo bili bend za masu, mi smo grupa koju sluša određeni broj ljudi. To su dokazale i naše kolege, koje su bile deo dvostrukog CD-a. Idemo dalje, dok možemo…

 Kakva je po Vašem mišljenju bluz scena danas u Srbiji? 

– U Srbiji je veoma jaka bluz scena, i uvek je bila. Samo, poslednjih nekoliko godina nema reklame, nema medijske podrške, kao da ti bendovi ne postoje. Verujte, u ovom trenutku barem sedam, osam bendova iz Srbije može da svira u Americi. Srbija ima veoma kvalitetan bluz, ali to mediji ne prepoznaju. To je ta paralelna Srbija koja postoji. Jedna, nažalost, primitivna, koja sluša to što sluša, i druga, intelektualna, sa velikom dušom i srcem. To je ona “stara Srbija”, kako je ja zovem, koja prepoznaje prave ljudske vrednosti. Upravo zbog tih vrednosti je bluz “majka Mara”. Mi imamo jako dobre bluz bendove, jer smo narod koji ima dušu i osećaj za ovu vrstu muzike.

 Bluz je muzika za koju je momenat izvođenja presudan. Pojedini kažu da je bluz vrsta “mekog dzeza”, a dzez je u suštini improvizacija. Šta je za Vas bluz?  

– Bluz je u suštini vrlo definisana muzička forma, od osam i 12 taktova, i to je onaj najsuroviji bluz. Međutim, beli muzičari su kroz istoriju malo proširili ovu muzičku formu, pa sada imamo razne vrste bluza. To smo i mi radili na albumu “Gitarologija”. Na primer, Oliver iz “Kande, Kodze i Nebojše” je toliko dobro otpevao da je to bilo šokantno. Čovek je otpevao na “keca”, neverovatno, on je genije. I drugi gosti su uglavnom tako brzo i dobro uradili… Niko nije snimao više od 10 minuta, a ostalo vreme smo se družili. Proširili smo klasičan “dvanaesterac”. Ali, Najda je pevao baš klasičan “dvanaesterac”. Nikola Vranjković je otpevao na nivou vrhunskih bluz pevača, ne kod nas, nego u inostranstvu. Svi su pokazali neverovatan talenat i koren u bluzu… Dado Topić je otpevao bluz baladu. Interesantano je slušati CD, na primer, Xindzer svira solo, a Dado Topić peva… To su neke kombinacije koje bi se u životu teško desile… Dakle, i na našem albumu ima svih vrsta bluza.

 Kako doživljavate savremenu, elektronsku muziku, koja je postala previše minimalistička, svodi se na produkciju, a zanemaruje svirku?

– Mediji su se potrošili, povlađuju pogrešnim ljudima… Vrlo je pogrešno reći “narod traži”. Nije tačno. Narod traži kvalitet, a na medijima je da im taj kvalitet pruži.

Nela Radičević

Foto: A. Alempijević

Оставите одговор