УНИКАТНИ ПОКЛОНИ КОЈИ ТРАЈУ ГОДИНАМА
У потрази за идеалним, уникатним поклоном на друштвеним мрежама проналазимо људе који од неколико различитих предмета или материјала стварају магију која доноси посебне емоције. Једна таква прича односи се баш и на Сузану Златановић.
Иако је хеклање некада било главна разонода наших бака, оно данас има посебну чар, али и чува вредност неких прошлих времена. Данас, исхеклани предмети део су наше традиције, али се веома лепо уклапају у модерне амбијенте. Ова млада жена свој исхеклани свет створила је захваљујући посебној љубави према свом братанцу. Након прве исхеклане играчке долазиле су нове идеје за израду торби и сетова за бебе.
- Хеклањем сам одлучила да се бавим кад сам постала тетка. Питала сам се шта је то посебно што могу да поклоним свом братанцу, и у том размишљању и истраживању сам наишла на хеклане играчке које су ми се јако свиделе, а биле су несвакидашњи поклон. То ме је инспирисало да научим да хеклам и свом братанцу поклоним потпуно уникатан поклон – рекла је Сузана Златановић.
У сваки предмет, а посебно сваку играчку уткано је пуно љубави, пажње, стрпљења како би свака луткица на крају испала онако како је замишљена и како би усрећила онога ко је добије.
- Користим различите технике у зависности од тога шта хеклам, или који део играчке хеклам. Неке технике користим за хеклање играчака, а неке друге за хеклање торби. За хеклање играчака користим плишане вунице које су безбедне за бебе и децу и које имају ОЕКО ТЕX Стандард 100 – то је сертификат за највиши стандард – погодан за најосетљивију кожу, укључујући и бебину, од рођења до три месеца. Такође, овај сертификат значи да вуница не садржи никакве хемикалије, алергене. Уз то користим и сигурносне очи и њушкице за играчке које су такође, безбедне за бебе и децу, јер имају сигурносни затварач и додатно се учвршћују приликом хеклања. А за хеклање торбица и колевки за бебе користим памучне траке – објашњава Златановић.
Иако је све кренуло да би направила идеалан поклон за своје најближе, прича се веома брзо проширила захваљући њеном преданом раду и бројним идејама које су навирале. Свака играчка урађена је бод по бод, са много пажње према сваком детаљу.
- Хеклање је кренуло као хоби, али на наговор породице и пријатеља сам кренула и продају. Захтевно је у смислу да захтева пуно времена, поготову, јер ја правим детаљно играчке, односно, посвећујем пуно пажње сваком детаљу – од самог начина хеклања до обликовања лица и детаља играчке. На почетку је било тешко, требало ми је времена да научим различите начине хеклања, кад сам то савладала, више није било тешко – каже наша саговорница.
Продаја играчака није највећа сатисфакција за Сузану, већ повратна информација од оних који су је добили. Играчкама које она хекла највише се обрадују малишани, а овакви поклони немају рок трајања, па се као драга успомена могу чувати годинама.
- Највећа награда ми је када добијем повратну информацију или слике и снимке да су деца одушевљена, да се не раздвајају од играчке коју су добиле, па спавају са њом, или је старија деца носе у вртић, или када бебе мало порасту па их испитују, а до тада им стоје у кревецу да их “штите”. До сада су купци били они који иду да први пут виде неку бебу (кумови, тетке, другарице…), или родитељи за своју децу – каже Златановић.
Овај хоби иако доноси и приход, Сузани значи много више од зараде, јер зна да ће неки од њених хекланих малишана усрећити некога и бити му успомена за читаво детињство, али и живот.
Виолета Јовичић
Фото: Архива саговорника
