Културни центар Горњи Милановац представиће у уторак, 18. јануара, у Модерној галерији изложбу радова „Сан о слободи“, Весне Петровић, академске уметнице из Чачка. Отварање изложбе је у 18 сати.
Завршила је Дизајнерску школу, а потом и Факултет примењених уметности и дизајна, одсек текстила у Београду. Члан је УЛУПУДС-а. Учествовала је на више од 100 запажених изложби, од којих су најзначајније: Октобарски салон, Мајска изложба УЛУПУДС-а, IV Пролећни анале, Међународни бијенале минијатуре…
Самостално излаже од 1993. године и до сада је излагала у Ивањици, Чачку, Пријепољу, Косјерићу, Београду, Златибору, Пироту, Палама (Република Српска) и Горњем Милановцу.
Добитник је Годишње награде УЛУПУДС-а за ставаралаштво 2000. године.
САН О СЛОБОДИ
Слобода, пуна слобода, то је сан коме понајчешће није суђено да се оствари, али јадник је сваки онај ко га никад није сањао.
Иво Андрић
Човек полако, неосетно утања у сопствену неслободу… Не знам када сам постала свесна тога, али од тада сам спознала и своје незадовољство. Слобода у мислима, говору, слобода кретања, дружења и празнина… Клопка у коју сам упала ме је учинила незадовољном особом. Искуство са карантином, полицијски час, и приватна ситуација која ми је додатно онемогућила кретање, само су поспешили та осећања. Требало је пронаћи излаз, а за то је било потребно много снаге, али и храбрости. Срећом, постоје људи, ПРИЈАТЕЉИ, који су ту да бодре, дају подстрек, али и у шали да припрете… Онда сам поново почела интензивно да сликам. То је био мој вид ослобађања, бег у даљине.
Назив изложбе „Сан о слободи“ је дошао спонтано. Вратила сам се давнашњој љубави у ликовном изразу, а то је апстракција, за коју мислим да је најслободнији од свих праваца. За годину дана интензивног рада дошло је до одређених „померања“ у раду, али то је све изложено, као приказ једног кратког пута, који је последица дугог периода пре њега.
И ето, Пред вама је моја борба са собом, моје унутрашње биће… Овде су уткане године, много размишљања и много бола. Ово је мој дуг најближима, мојим пријатељима… Да ли ће вам бити блиско или не, не знам? Али то сам ја. Сликам, дакле постојим.
Весна Петровић
