АГЕНЦИЈА “ВРЕДНИЦА” У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА – ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА
“Много похвала, бројне захвалнице, само су подстрек да још више и боље радите, чиме год да се бавите. Страх, борба, проблеми, трпљење, то су речи које не можете да изоставите, али оне не би смеле да стоје на путу успеха који сами бирамо. Моја породица је са мном пролазила кроз све проблеме које сам имала на том путу. Понашам се у складу са оним што увек говорим својим радницама – када дођу пред нека врата да испред њих оставе све своје проблеме, да улазе насмејане. Тако функционишемо годинама, али некада кроз та врата уђете и плачући, јер једноставно и ми смо само људи. Ипак, породица је светиња и нешто најдрагоценије у животу”. Ово је пре нешто више од три године за наш лист рекла Љиљана Аврамовић, власница Агенције “Вредница” и чланица Удружења пословних жена “Надежда Петровић”. Али, ове речи су и сада суштина битисања њене агенције, која слави 20 година постојања, а фирму воде син Адам Аврамовић, задужен за административне послове и ћерка Кристина Филиповић, директор и главни координатор.
СНОВИ СЕ ОСТВАРУЈУ…
О успешном трајању прве, јединствене, специфичне агеније, за коју у то време чак није постојала ни шифра делатности, у надасве пријатној, опуштеној атмосфери, разговарали смо са идејним творцем “Вреднице” Љиљаном Аврамовић и њеном наследницом Кристином Филиповић. Иако на први поглед организација послова делује “хладно”, ипак, на површину “израња” њихова жеља да помогну и то раде свим срцем и душом, а радо учествују и у хуманитарним акцијама. Позната чачанска предузетница, приватним послом се бави још од давне 1989. године, а 2002. је отворила агенцију која добија специфично име “Вредница”. Занимљиво је да је идеју добила у сну.
– Све што сам сањала, то сам и остварила. Када добијете визију у сну, то је сигуран знак ка успеху. “Вредница” је тада била једина агенција, која се бавила овом врстом посла и врло специфична, јер је обухватала чишћење станова и пословних простора, негу старих и бебиситер услуге. За “Вредницу” се брзо прочуло. Проблема је било, као у сваком послу, а данас славимо 20 година рада, успешног и тешког. Али, свих година носио ме је исти ентузијазам. Волим да кажем да копам руду, али никако руду на површину да “истерам”. То пуно говори о каквом је послу реч. Радити са људима нимало није лако, с једне стране су радници, а с друге клијенти, треба ускладити различите карактере. Некада сам била између две ватре, морала сам да балансирам. Али, у суштини, пошто сам радохоличар и креативац, радом и умећем успела сам да направим добар тим, добру фирму, која стоји на чвртсим стубовима – прича Љиља Аврамовић.
Агенција “Вредница” испуњава све критеријуме савременог пословања и у досадашњем раду има високе референце, а своје услуге је ширила по свим великим објектима, не само у Чачку, већ по читавој Србији. У почетку је у агенцији било 120 радника, а данас захваљујући и напредној технологији све постиже 30 запослених.
– Моја визија је и тада гледала унапред, увек сам ишла унапред. И пре 20 година је свака особа која жели да ради морала да донесе лекарско уверење о психо-физичком здрављу. Радити са женама је леп, али и помало тежак посао. Није једноставно улазити у туђе објекте, туђе станове. Нажалост, има и негативних искустава, зато и апелујемо да се људи обраћају агенцијама, а не непознатим особама, којима ће дозволити да им уђу у куће. Цене наших услуга су можда високе. Али, ту цену нисмо одредили ми, већ жене које самостално раде. Оне су подигле цену услуга, па смо морали и ми. Жене из наше агенције доносе пуно хемијских и техничких ствари, које вреде више, него услуга коју наплаћујемо – каже наша саговорница.
ПОСАО И ЕМОЦИЈЕ
Кристина Филиповић се лако уклапа у породични посао, али је посебно разочарана небригом људи за своје старе родитеље.
– На терену пуно тога можемо да видимо, због нехуманих услова и тешких емотивних сцена понекад и одбијамо клијенте. Још увек послу прилазим душом, не могу да разграничим посао и емоције, старе људе прихватам као блиске особе. Жене које чувају старије особе, такође, понекад доживљавају немиле сцене. Многи немају времена, па родитеље доживљавају као терет, муку, обавезу. Желе да се ослободе одговорности за родитеље, немају осећаја, емпатије, а одговорност “пребацују” на жене које их чувају. Али, од тих жена траже превише, немогуће. Нажалост, сусрећемо се са мазохизмом људи који су огорчени и свој бес “искаљују” на женама које су хумане према њиховим родитељима. То је необјашњиво. Проблем стварају деца, а не родитељи који су болесни и којима треба нега и пажња – саосећајно прича Кристина.
Успешна предузетница, која за себе каже да је “пензионерка”, иако је и даље велика подршка својој деци, посебно у финансијском сектору, подсећа да су се жене дуго бориле за равноправност, али и да сада имају више проблема, обавеза и посла, него у ранијим, претходним временима. Од 2009. године Љиља Аврамовић је и чланица Удружења пословних жена “Надежда Петровић” и задужена је за хуманитарне акције, јер сматра да ту даје свој максимум. Предузетнице су много деце и породица усрећиле за новогодишње и божићне празнике, а својевремено наша саговорница је Породилишту чачанске Болнице поклонила око 300 постељина. Срећна је када може да помогне.
ГРАВИРАНЕ ЧАРОЛИЈЕ
Будући да су мајка и ћерка по професији медицински радници, не изненађује што су веома саосећајне, али красе их и креативност и маштовитост. Иако остварена предузетница “пензионерске дане” углавном проводи са унукама Ђурђом и Теом, које су њена највећа радост, ужива и у сликању, а писање је, како каже, мало занемарила. Ипак, прозно дело већ “има у глави”. Ништа мање није креативна ни Кристина, која је на почетку своје пословне каријере отворила и фирму за ласерско сечење и гравирање. Воли да се бави “гравираним чаролијама”, да прави разне украсе, а тренутно су актуелни новогодишњи. У свету гравирања ништа није немогуће, објашњава наша млада саговорница и обећава да ће нам ускоро отворити и врата њеног креативног стваралаштава.
Н. Р.
