Према речима Дарка Јевремовића, директора Института за воћарство у Чачку, јесен је идеалан период за садњу воћних садница. Садња почиње у новембру и траје до пролећа, односно, све до кретања вегетације, такође, она се може извршити и током зиме, с тим што посебну пажњу треба обратити на то да тада дневна темература не сме бити испод нула степени Целзијуса.
– Ово је уобичајени период године када креће садња воћака и већина произвођача који желе да заснују нове воћњаке припремили су земљиште унапред, извршили су орање и обраду пред садњу. У неким локалитетима се чека киша јер због суше нису били у могућности да изврше припрему земљишта. Садња почиње сада у новембру и може се обављати све до пролећа, до кретања вегетације, а није бојазан ни да се то обавља и током децембра и јануара, само је битно да је током дана када се сади воће температура буде изнад нула степени. Јесења садња боља је из више разлога. Предност је јер сада има довољно влаге, тако да нема бојазни да ће се саднице примити и да ће раније кренути са вегетацијом наредне године. Када говоримо о пролећној садњи она није погрешна, али се мора водити рачуна о заливању и то не само у моменту садње, већ и у неколико термина након тога, током априла, маја, ако буде сушно пролеће. Ове године, пролећна садња је била одлична, јер је било доста кише током пролећа, па је пријем садница био стопостотан и оне су добро напредовале. Није погрешна ни пролећна садња, али увек саветујемо да ко може и ко је припремио земљиште воћке посади раније, односно на јесен – рекао је Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство.
Успех садње зависи од више фактора. Важно је од почетка процес испоштовати баш онако како треба, пре свега, од избора локације, припреме земљишта, припреме садница, садње, заливања и неге. Након што изаберемо локацију важно је да урадимо анализу земљишта, што претходи припреми од које много зависи успех садње и развијање одређене воћне врсте. На избор врсте и сорте такође утичу: климатски услови, избор локације, квалитет земљишта, прилагођеност воћне врсте, сортне карактеристике, намена засада.
– Јако је важно да се земљиште добро припреми, треба избегавати садњу на ледини, у земљиште које није поорано, јер се то показало као неприхватљиво зато што те саднице споро напредују и никада не достигну свој пуни потенцијал. Пре припреме земљишта саветујемо да се уради његова анализа, да бисмо видели чиме располажемо од хранљивих материја и хумуса и да се на основу те анализе уради корективно ђубрење, након тога следи орање, припрема земљишта за фрезирање и тек онда садња. Када се све то испоштује, онда сте сигурни да је земљиште припремљено на идеалан начин за садњу воћака и онда се она одвија брзо и добро – објаснио је Јевремовић.
Институт за воћарство у Чачку надалеко је познат по дугогодишњој традицији производње висококвалитетног сертификованог садног материјала воћних врста, а посебно по признатим сортама шљива. У Институту су за ову годину произведене довољне количине садног материјала које ће бити понуђене на тржишту. У понуди се налазе сертификоване категорије јабучастих, коштичавих, језграстих дрвенастих садница и јагодастих врста воћака.
– Када је реч о садном материјалу, Институт је ове године спремио око 80.000 садница, око 70.000 дрвенастог воћа и око 10.000 садница малине и купине и добар део садног материјала резервисан је током ове године. Када је реч о садницама највеће интересовање влада за шљиву које још увек имамо у довољним количинама. Најактуелније су сорте „чачанска родна”, која већ годинама важи за најтраженију сорту код нас, „чачанска лепотица”, „стенлеј” и новија сорта „нада”, која се све више шири у воћњацима. Остале воћне врсте наши купци купују углавном за баште. У понуди имамо 13 различитих врста воћака од јабуке до леске и око 50 сорти у асортиману. Из године у годину расте интересовање за куповину наших садница, оквирно око пет процената сваке године повећамо нашу производњу, пре свега, као што су „чачанска родна” и „чачанска лепотица”. Код нас су најтраженије саднице шљиве, по чему је наш Инситутут познат. Имамо у понуду 19 сорти које су створене у Институту, сорту „стенлеј” као једну инострану и „пожегачу” коју упркос проблемима са вирусом неки произвођачи траже, тако да ми увек имамо неку количину и ове сорте – казао је Јевремовић.
Виолета Јовичић
