КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ УЗИМАЈУ ВЕЛИКИ ДАНАК НАШОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ
ТЕМПЕРАТУРНИ ЕКСТРЕМИ – НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ!
Kлиматске промене убрзано и драстично мењају временске услове који су током дугог низа векова на нашим просторима обликовали наше окружење, а уједно и наше навике. Утицај све наглашенијих климатских промена, пре свега, температурних екстрема, истражује се годинама уназад широм света, па и на нашим просторима, првенствено због њиховог изразито неповољног утицаја на пољопривреду, што се одражава у смањењу приносе готово свих гајених пољопривредних култура и огромним материјалним штетама које трпе произвођачи. Штетни утицај климатских промена званично је препознат и у стратешким документима Републике Србије, међу којима је најзначајнији „Програм прилагођавања на измењене климатске услове“ усвојен крајем 2023. године, који се темељи на резултатима научних истраживања. Он садржи пројекцију будућих прилика, али и потеза које је неопходно предузети како би се штетне последице климатских промена умањиле. Посебно поглавље у овом документу посвећено је будућности наше пољопривреде, првенствено због потребе очувања прехрамбене сигурности нашег становништва.
Последице климатских промена дебело су осетили на својој кожи и чачански пољопривредници, којима су позни пролећни мразеви, град, олујни ветрови, као и дуготрајни периоди суше, у појединим сезонама значајно умањили приносе ратарских, повртарских и воћарских култура, наносећи им огромне материјалне штете. Како наводи Марина Марић Антић, директорка ПССС Чачак, климатске промене трају много дуже него што ми можемо и да замислимо, али је, ипак, период од 2000. до 2020. године, у коме су оне постале изразитије, био од пресудног утицаја да наша држава донесе „Програм прилагођавања на измењене климатске услове“ који је од стратешког значаја, јер садржи сет мера које могу да олакшају борбу против климатских изазова.
„Због утицаја климатских промена, 2025. смо имали приносе кукуруза од 4,6 тона по хектару, што је за 30 одсто мање у односу на неке просечне године. Због дуготрајне суше, већина кукуруза је у прошлој сезони отишла у силажу, јер је то био једини начин да се искористи усев. Велике штете су претрпеле и неке друге пољопривредне културе, тако да је сасвим јасно да без већих улагања нема ни умањења штетног утицаја климатских промена. Глобално повећање температуре у свету износи 1,1 степен Целзијуса, али је у Србији 1,8 током претежног дела године, изузев у летњем периоду (када износи 2,6 степени Целзијуса), тако да су ови показатељи много виши него у другим земљама, које, такође, покушавају да се изборе са климатским променама. У склопу „Програма прилагођавања на измењене климатске услове“, тренутно је на снази Акциони план од 2024. до 2026. године који предвиђа више мера за ублажавање штетног утицаја климатских промена, међу којима су најважније: прилагођавање и измена сортимента увођењем нових биљних сората које су отпорније на сушу и високе температуре, као и наводњавање, јер се у Србији, генерално узев, наводњава мали проценат обрадивих површина. Све изразитије климатске промене ће сигурно пре или касније утицати да се промени свест пољопривредника да се што више базирају на наводњавање обрадивих површина, јер једино на тај начин могу да умање штетне последице дуготрајних сушних периода“, рекла је за „Чачански глас“ Марић Антић, посебно наглашавајући да држава крајем сваке године обезбеђује подстицаје за набавку механизације за биљну и сточарску производњу, у оквиру којих се налази и куповина опрема за наводњавање са повраћајем средстава од 50 до 60 одсто укупне вредности инвестиције у зависности од подручја где се пољопривредно газдинство налази. Поред државне подршке, чачански пољопривредници у том сегменту могу да рачунају и на субвенције које одобрава локална самоуправа.
Прошла година је, генерално узев, била веома неповољна и за наше воћаре. Највећи пад је забележен у производњи малине, купине и ораха, а поред екстремне суше, и позни пролећни мразеви су утицали да поједина подручја остану без шљиве, кајсије, трешње и другог воћа. У „Чачанском гласу“ који је изашао из штампе 11. априла прошле године, објављено је да је „фронтални хладни талас који је трајао од 6. до 9. априла нанео велике штете воћним засадима широм Србије, укључујући и чачански крај“. Поред кајсије која је страдала од мраза у другој половини марта прошле године, када су значајна оштећења евидентирана и код трешње и вишње, у априлском таласу захлађења велике штете је претрпела и шљива која се налазила у фази прецветавања и заметања плодова. Миле Тица, познати чачански произвођач ракије, тада је дао изјаву за наш лист, у којој је навео да је управо тај априлски мраз потпуно уништио и његову шљиву: „У претходна два месаца посадио сам још 2.000 садница шљиве, рачунајући да је то добра инвестиција. Након овог мраза више нисам сигуран у то, јер ово је друга година за редом у којој ми позни пролећни мразеви односе род шљиве. Прошле године је понешто и остало, али у односу на неке нормалне године била је то готово симболична количина. Сада нећу имати ни једну једину шљиву да убацим у казан, а мени је то базична производња.“
Услед пораста температура током касне зиме и раног пролећа, време почетка вегетације код воћака померило се у просеку две недеље уназад, што је последица климатских промена. У марту 2025. године, већи део Србије, укључујући и чачански крај, био је погођен наглим отопљењем, а затим је тај вишедневни топли талас био нагло пресечен јаким мразом, који је уништио готово комплетан род кајсије у изразито осетљивом периоду.
Суша угрожава и сточарство, јер недостатак падавина негативно утиче на приносе ратарских култура које се користе у сточној исхрани, као и на ливаде и пашњаке.
Kлиматске промене доводе и до пораста ризика од града, али и до промена у самом граду, који ће, како се процењује, у будућности бити све већег пречника, па самим тим и опаснији. Kако нам показују савремена истраживања, услед климатских промена, воћњаци и виногради на око 60 одсто територије наше земље налазе се на подручју са високим ризиком од града и тај удео ће се како пролазе године увећавати. Ови подаци најбоље показују да ће наши воћари, као и држава, у наредном периоду бити принуђени да улажу много више средстава у противградну заштиту.
В. С.
Антрфиле
СУША И НЕДОСТАТАК ВОДЕ
Све чешћа појава сушних периода и њихов растући интензитет представљају један је од водећих климатских ризика у нашој пољопривреди. Од свих гајених култура, суша највише угрожава кукуруз, који је истовремено и најзаступљенија ратарска култура у Србији, са око 50 одсто укупне површине житних поља у Србији. За разлику од пшенице, друге најзаступљеније ратарске културе у нашој земљи, која се најчешће жање почетком лета, жетва кукуруза почиње у септембру, па је кукуруз на непосредном удару све присутнијих вишедневних таласа тропских температура и екстремно сушних периода током лета, што у зависности од њиховог трајања може да нанесе веће или мање штете овом усеву. У последњих 20 година, приноси кукуруза су пет пута били испод пет тона по хектару, и те године су готово све биле екстремне када је реч о суши и високим температурама (2007, 2012, 2017, 2022. и 2025).
