Знала је Магдалена Мијаиловић из Ракове одувек шта жели, да то каже и оствари. Самостална од детињства, кажу њени родитељи отац Перо и мајка Светлана. Зато ни за њих, као и за остале који познају Магдалену, није изненађење да је ђак генерације у ОШ “Прељина“. Ова девојка, однедавно ђак Машинско-саобраћајне школе, и сада зна шта жели, тако да тежи да оствари свој циљ – Војну академију. Не жели много о томе да прича, јер како каже, има још времена за размишљање.
До титуле најбоље требало је много рада, али све то се исплатило, каже самоуверено. То звање је за Магдалену истовремено одговорност и награда. Поносна је на своју школу, из које су поникле генерације одличних ученика, али пре свега добрих људи. Они су јој, поред научника и великана у разним областима, узори у школовању. Памти добро прве школске дане – улазак у учионицу и своје тадашње другове.
– Наравно да нисам размишљала да будем најбоља, али сам веома желела да будем добар ђак. А то се постиже уз доста рада, али остаје времена и за све друго, тренинге, изласке, дружење… Само је потребан добар план. Тренирала сам рукомет и одбојку, ишла на фолклор. Сада паузирам, можда ћу и наставити када кренем у средњу школу. Породица, мајка, отац и старија сестра Анастасија, која такође учи у школи у којој ћу од септембра бити и ја, највећа су ми подршка. Мој успех је и њихов, то се некако подразумева – подвлачи Магдалена.
Своју школу представљала је на многим такмичењима. Посебно јој је значило оно из физике, када је била шести разред. Стигла је до републичког ранга и ко зна колики би успех остварила да није било короне, због чега такмичење није одржано. Природне науке, првенствено физика и хемија, су јој и међу омиљеним. Мерила је знање са својим вршњацима и из српског језика, математике, историје… Своју посебност и одлучност показала је и у избору средње школе.
– Одабрала сам Машинско-саобраћајну школу, смер друмски саобраћај. Можда је чудно, али сматрам да ми то потпуно одговара и због факултета… Има још времена да размислим који ће то факултет бити, много је могућности – каже уз загонетан осмех Магдалена.
Необичан хоби јој је израда маски. Ствара их заједно са свим укућанима, а породица Мајаиловић позната је по овим рукотворинама. Освајали су шест година заредом награде на Фестивалу маски који се одржава у Чачку током Беле недеље. Магдалена је задужена за идеје, које отац и мајка доводе до савршенства. Посебно су јој драге маске „Поље сунцокрета“ и „Народна радиност“, а које су оставиле снажан утисак на све у публици.
– Шест маски поклонили смо Народном музеју у Чачку и драго ми је да су постале део колекције… Волимо сви да у слободно време правимо те маске и верујем да ћемо то наставити да радимо.
Воли да чита и посебно је радосна због свих књига које је добила као вуковац и ђак генерације. Да је то истина, говори и податак да је била најчиталац у Градској библиотеци.
– Сигурно је да су ми књиге „помогле“ да много тога схватим, лакше научим. Мислим да добар ученик тешко може бити неко ко не чита књижевност. Не пишем песме, али сам веран читалац. Моја разредна Анеђела Милићевић је имала утицаја и због тога јој много хвала. Волим да о ономе што прочитам причам са сестром и са вршњацима – наглашава Магдалена.
Поред разредне, жели да помене и наставника физике Ненада Пауновића, са којим је, каже, кренула на пут науке и који јој је био велика подршка на такмичењу. Осим наставника, памтиће претходних осам година по лепом дружењу са вршњацима, посебно на излетима, екскурзијама. И на последњем генерацијском путовању у Нови Сад.
Неизбежна тема је и корона. Колико год да су млади окренути будућности, време иза их је збунило и много тога им одузело, јер је, каже Магдалена, све лепше уживо, и настава, и дружење.
Чачак јој је важан на мапи осећања. Уколико буде прилике за посао, вратила би се радо после факултета… И своју Ракову воли, познаје сваки кутак, помаже родитељима у сваком послу.
Мајка Светлана поносна је на успех своје млађе ћерке. Али, каже да је Магдалена увек имала свој циљ, до кога је стизала лагано, стрпљиво…
В. Т.
РАДНЕ НАВИКЕ, ОДГОВОРНОСТ И ДИСЦИПЛИНА
– Мислим да су нам деца васпитана и да расту у добре људе. На Магдалену је велики утицај имала и васпитачица Соја Теофиловић у предшколском. Већ тада је стекла добре радне навике, научила шта је одговорност и дисциплина – каже о својој Магдалени Перо, војно лице већ три деценије.
