МАЈА БОРОВИЋ, ТРЕЋЕПЛАСИРАНА УЧЕНИЦА ГИМНАЗИЈЕ
СТЕЧЕНА ПРИЈАТЕЉСТВА И ИСКУСТВО ВАЖНИЈИ ОД БРОЈА БОДОВА
Имала је потешкоћа при одабиру факултета, започиње своју причу Маја Боровић, трећепласирана ученица чачанске Гимназије. Док чекамо да сазнамо шта је на крају био њен избор и како је решила дилему, Маја нас баш изненади својим одговором – уписала је два факултета!
– Математика и хемија су области којима желим да се бавим у животу, а саме по себи нису погодне за комбиновање. Зато сам одлучила да упишем и Математички и Хемијски факултет у Београду. Уживам у изучавању обе науке, мада на студијама се то може и променити…
У Гимназију је дошла из ОШ „Свети Сава“, где јој је, наглашава, разредна била Зорица Радуловић. Уписала је природно-математички смер, одељење IV/2…
-И у средњој школи имала сам најбољег разредног старешину, строгог професора географије Милана Селаковића. Постигла сам одличне резултате на такмичењима из хемије, математике и филозофије. За такмичења ме је првобитно подстакла учитељица Душица Дуканац, а у вишим разредима су то биле професорке математике и хемије Марија Стевановић и Милица Грбић. У средњој школи се то наставило кроз дивну сарадњу са новим професоркама ова два предмета Маријом Радовановић и Недом Југовић, као и са професорком филозофије Радмилом Радмилац. Није било лако ускладити све обавезе и понекад сам се морала одрећи неког изласка са пријатељима. Учешће на такмичењима ми је донело знање за даље школовање, а и нова познанства, јер то је оно због чега сам се ја такмичила. Када прође извесно време схватите да број бодова и освојена места не значе много, колико само искуство – прича Маја о својим школским данима.
Поред учешћа на такмичењима, ишла је и на семинаре хемије у Истраживачку станицу Петница, где је обогатила своја дотадашња знања, али и упознала људе сличне себи:
-Тамо сам стекла искуство за рад у правој хемијској лабораторији, као и у писању семинарских радова. Упознала сам и дивне пријатеље који имају слична интересовања као ја, што ми је помогло у остатку школовања, када сам имала потешкоћа са учењем и мотивацијом. Поред пријатеља, у тренуцима када учење није било најлакше, било да је градиво било обимно, или ја једноставно нисам имала вољу за учењем, моја породица је била ту за мене, за разговор и подршку у сваком тренутку.
Увек је, истиче, налазила и време за читање:
– Волим различите жанрове и била сам међу онима који су волели да читају лектиру у средњој школи. Неке од мојих омиљених књига су у оквиру лектире. Омиљени писци су ми Агата Кристи и Харуки Мураками. Кад не читам, уживам да гледам филмове и серије. Највише волим да идем у биоскоп са пријатељима и сестром.
Маја је више другара из свог новог одељења упознала пре почетка средње школе, на летовању у Улцињу, а неке је, каже, познавала из основне школе, тако да јој је прилагођавање на ново окружење било лако.
-Првих неколико месеци смо се упознавали са професорима и новим начином рада. А онда се у другом полугодишту појавио корона вирус и све се променило. Свако од нас је био код куће и трудио се да се прилагоди новонасталој ситуацији. Изласци су били готово немогући, па је прошло и по неколико месеци пре него што сам се видела са неким од пријатеља. Ја сам се трудила да извучем најбоље од те ситуације и посветила сам се читању. Прочитала сам око 60 књига тог пролећа и лета. И тај период смо успешно пребродили. Касније су се, наравно, видели пропусти у учењу, али сви професори су били више него спремни да додатно објасне све што није било јасно – сећа се Маја.
Пријатељи играју велику улогу у одрастању и школовању. Без њих би и Маја, истиче, вероватно много лакше одустајала у неким ситуацијама:
– Моје школовање у Гимназији обележило је одељење у ком сам била. Четири године смо заједно пратили наставу, учили и смишљали начине да одложимо неки тест или усмено испитивање. Бодрили смо једни друге, преслишавали се међусобно, заједно славили рођендане, ишли на екскурзију… Срећна сам што сам окружена амбициозним, паметним и добрим људима који ме гурају напред и на томе сам им неизмерно захвална.
Успех који је постигла, прича Маја, дошао је као потврда њеног четворогодишњег рада, али јој никада није био циљ:
– Ја сам увек учила и радила оно што сам волела и није ми било напорно. Сматрам да је образовање младих веома важно. Не треба дозволити младима да верују да успешни људи само имају среће и да је новац оно што је најважније. Код младих треба неговати емпатију и разумевање, јер сви често мислимо само на себе и не обраћамо пажњу на то како наши поступци утичу на друге.
Има Маја савет и за будуће матуранте, уколико још увек не знају шта их тачно интересује и који факулет да упишу:
– Нема потребе за паником. Свако има право на сопствени избор, а ако не могу да одлуче, разговор с породицом и пријатељима је увек најбоља опција, јер су они ти који нас најбоље познају и могу да нам укажу на нешто што ми ни сами о себи не знамо. Треба да верују у себе и да циљају високо.
Још увек, каже, нема одређене планове за будућност. Труди се да иде корак по корак. Тренутно јој је битно да ужива у распусту. Осим да заврши факултет (или факултете), жели и да путује по свету, упозна што више људи, као и обичаје различитих култура. Ипак, Чачак је онај град кога воли…
-Чачак је прва национална престоница културе и ја сам веома поносна због тога. Посетила сам више лепих градова у Србији, али Чачак ми је у срцу, јер то је место где сам се родила, провела своје детињство и где сам одрасла. Овде сам склопила прва пријатељства, ишла у основну и средњу школу и знам да где год да одем, овде ћу увек желети да се вратим – овим речима завршава Маја причу о себи и свом граду.
Приредила: Гордана Домановић
Фото: Бус плус и приватна архива
