У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ „СРПСКА ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС (1916-2026)“
Готово сваки детаљ најзначајнијих летача српске ловачке авијације, од првих летелица до савремених млазних авиона, може се сагледати кроз макете на изложби „Српска ловачка авијација од оснивања до данас (1916-2026)“, која је отворена 14. маја, у чачанском Народном музеју. Само на први поглед делују као играчке. Могу се посматрати и као тренутак историје у минијатурном приказу. Макетари, увек бескрајно одани својој пасији, склапају делиће стрпљиво и темељно, да би били што вернија копија оригинала. Експонати изложени у Народном музеју су дело руку макетара из Чачка и Краљева, а изложбу је свечано отворио Милан Косић, један од зачетника макетарства у Чачку, који је сада међу најстаријим макетарима у Србији.
„Пред вама нису дечије играчке. Пред вама су замрзнути делићи наше славне историје“, парафразирао је једног макетара Миодраг Урошевић из Макетског клуба Чачак. У прилог томе су и његове речи да се рад макетара не завршава у радионицама, већ томе претходе дуготрајно и детаљно проучавање историје. Осим тога, чланови клуба се баве и популаризацијом свог хобија на разне начине, па и кроз изложбе, а чачански Клуб од оснивања 2011. учествује и организује бројне догађаје овог типа у Чачку, Краљеву, Горњем Милановцу, Руднику…
– Авионе из Првог светског рата углавном су радили пријатељи из Макетарског клуба „Спинер“ из Краљева, а остале, којих има око 50, радили су наши чланови. Сваке године приређујемо и такмичење у макетарству, које је веома популарно. Посећују га бројни макетари из региона, не само из бивше Југославије, већ и из других земаља. Кад дођу у Чачак осећају да су међу пријатељима, а и ми одлазимо у узвратне посете – рекао је Урошевић и навео да је чачански Клуб макетара организовао и радионице за децу и младе, али да је то недовољно и тешко, јер се води стална „борба“ са мобилним телефонима и друштвеним мрежама.
Да је макетарство историја у малом, потврдиле су и речи Милана Косића, који, како сам рече, гази тек деведесет другу, од чега је више од шест деценија посветио изради макета. Правио их је до пре само годину-две. Сада због вида то не може, а признаје, фали му и чврстина у рукама за ситне делове од свега пар милиметара.
– Макетарство јесте хоби, али он произведе неко знање. Из тог знања изађе читава серија разних изложби. У историји сваког народа постоје одређени датуми. Ми их кроз макете облежавамо. Прва српска самостална ескадрила створена је 1916. на Солунском фронту. Од тог сазнања покушали смо да направимо преглед ловачке авијације у Србији – указао је Косић, са поносом додајући да је Макетарски клуб Чачак од оснивања имао 19 успешних јавних наступа. Милан Косић је и данас „главни механизам“ Макетарског клуба, али подједако значајни су и „зупчаници“, односно, млађи чланови који су увек ту да реализују његове идеје. И зато Косић верује да макетарство у Чачку и Србији има будућност.
Делфина Рајић, директорка Народног музеја, приликом отварања изложбе подсетила је на историју развоја Војног ваздухопловства Србије. За почетак тада назване Ваздухопловне команде сматра се 24. децембар 1912. Тада је у Француској школована прва група српских пилота, у иностранству су набављени и први авиони. Када је почео Први светски рат углавном су коришћени за извиђачке задатке. После ослобођења Југославија је развијала своју ваздухопловну индустрију… Пред Априлски рат 1941. Војно ваздухопловство располагало је са 12 ловачких ескадрила и око 140 авиона. Пред крај Другог светског рата, у сарадњи са савезницима, формиране су две ловачке ескадриле опремљене авионима добијеним од РАФ-а, а касније и од СССР-а, навела је, поред осталог, Делфина Рајић.
– Од 1945. године започиње нова етапа развоја ваздухопловства. У складу са историјским и политичким околностима, авиони су набављани из СССР-а, а касније и из Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Истовремено се развија домаћа авио-индустрија и конструкторски рад, што је резултирало производњом више успешних и саврeмених типова авиона. У априлу 1953. године стижу први купљени млазни авиони, чиме почиње нова ера млазне авијације на овим просторима – рекла је директорка Рајић.
Изложба макета, кроз те мале моделе, нуди посетиоцима и причу о храбрости, технологији и љубави према небу.
Весна Тртовић
ЗАЉУБЉЕНИК У ЛЕТЕЋЕ ЈЕДРИЛИЦЕ
Још пре факултета Милан Косић је правио моделе летећих једрилица као ваздухопловни моделар. Служба у професији га је одвела у Париз, град у коме се десио судбоносни сусрет са овом магијом. У излогу једне радње видео је макету која га је заинтересовала. Одмах је купио две макете и донео их у Србију. То је било 1963. године… Макетарство га је довело до историје авијације, о којој има и много књига. Не заборавља да помене ни свог покојног пријатеља Чеда Јањића, дугогодишњег директора Ваздухопловног музеја у Београду, од кога је много сазнао о овој теми. Најдражи модел на изложби му је чувени „ИК 3“, јер сматра да је, у поређењу са „савременицима“, овај ловац-пресретач, који су 1933. направили домаћи конструктори, био један од најбољих.
– Ловачка авијација је одбрамбена, а бомбардери су офанзива… Овај авион имао је довољно јак мотор и за кратко време је могао да постигне велику висину. Ми смо некада имали одличну авијацију, јер је 1941. Југославија имала 1050 оперативних авиона, од чега је 140 било ловачких – рекао је Косић.
ИСТРАЖИВАЊЕ ПРЕ СКЛАПАЊА
И Миодраг Урошевић се макетарством заразио још као дечак, када је добио прву макету на поклон. Од тада не престаје да их склапа.
– Мени су најинтересантије макете из Другог светског рата, и возила и авиони. Тај рат је манифестација и добрих и лоших страна људских. Само макетарство је много шире, може да се бави фантастичним, измаштаним, стварним… Али је занимљиво и све оно што претходи изради макете, само истраживање је увек дуготрајно. Тако кроз радове добрих макетара видите целу причу о некој теми, а не само објекат који гледате – описује Миодраг Урошевић.
