DOBRA VOLJA ILI PREDIZBORNO OBEĆANJE ?
Srpske maline, naročito one iz ariljskog kraja, zbog podneblja u kome se gaje, po svom kvalitetu su jedinstvene u svetu. Ova prednost često se izgubi zbog „više sile“, lošeg tretmana zasada maline ili pogrešnih poteza pojedinih učesnika u lancu proizvodnje i plasmana ovog izuzetno značajnog izvoznog artikla. Najava iz resornog ministarstva da će se dugoročnim rešavanjem problema malinarstva baviti posebna radna grupa, proizvođačima “crvenog zlata” donela je bar delimično olakšanje, jer je definitivno neko od nadležnih pokazao interesovanje za akutne boljke domaćeg malinarstva. Uzimajući u obzir činjenicu da je malina veoma važan izvozni proizvod Srbije i da mnogo ljudi živi od ove vrste proizvodnje, razgovarali smo sa malinarima čačanskog i dragačevskog kraja o stanju malinjaka i njihovim očekivanjima.
Proizvođači “crvenog zlata” u dragačevskom kraju ističu da su malinjaci u višim predelima u daleko boljem stanju od onih koji se nalaze na nižoj nadmorskoj visini. Oštećenje od 20 do 30 odsto pretrpeli su mahom malinjaci koji se nalaze u dolini reke.
Porodica Dejana Đorđevića iz Turice je ove sedmice imala mnogo posla u zasadima maline, počev od plevljenja, pa do vezivanja izdanaka. Kako ističu u ovom uzornom dragačevskom domaćinstvu, njihovi malinjaci su pregurali zimu bez mnogo oštećenja, što im uliva nadu da će ove godine imati solidnu berbu. Jedino ih brine plasman maline, jer se u javnosti spekuliše da u hladnjačama još uvek ima zaliha smrznute maline iz prethodne sezone, što bi značilo obaranje cena, koje bi, po ko zna koji put, ugrozilo opstanak srpskog malinarstva. Kada je reč o najavi nadležnih da će se ozbiljno pozabaviti problemima u oblasti malinarstva, kako ističe Dejan, iako je u prvi mah pomislio da je ovde reč samo o novoj “šarenoj laži” u sklopu predizborne kampanje, dobro poznavanje problematike malinarstva koje je pokazao aktuelni ministar poljoprivrede ulilo mu je nadu da će ova značajna oblast proizvodnje, koja je godinama bila marginalizovana, definitivno dobiti mesto kakvo zaslužuje.
Kako ističe Ljubivoje Karadžić, predsednik dragačevskog Udruženja malinara “Vilamet”, na području Opštine Lučani ima mnogo starih zapuštenih malinjaka, pa su prošle jeseni mnogi proizvođači odlučili da zasnuju nove zasade.
–Tačno je da su pojedini malinari, govorim o Dragačevu, u protekle dve-tri godine zasnovali nove zasade, ali je tu pretežno reč o zanavljanju starih malinjaka, tako da hiperprodukcije, o kojoj mnogi govore, neće biti. Ne očekujem da će radna grupa biti u stanju da u nekom bližem vremenskom roku razreši nagomilane probleme srpskog malinarstva, koji su ovde prisutni već 30 godina. Bilo je pokušaja i u prethodnom periodu da se pronađe kompromisno rešenje, ali do željenog pomaka nije došlo– kaže Karadžić, dodajući da bi malinare najviše obradovalo kada bi se država pozabavila nekontrolisanim uvozom maline, jer se, prema njihovom viđenju, u tome krije osnovni problem srpskog malinarstva.
Milorad Parezanović, predsednik Udruženja malinara “Vilamet” Čačak, ističe da su malinjaci u čačanskom kraju, takođe, pretrpeli oštećenja do 30 osto, bez obzira da li se nalaze u višim ili nižim predelima.
– Ni sam ne znam šta da očekujemo u ovoj sezoni… Prema podacima do kojih su dolazili malinari, mnogo maline u prošloj sezoni uvezeno je sa područja Bosne i Hercegovine, Bugarske i nekih drugih zemalja, što je prouzrokovalo zastoj u plasmanu smrznute maline. Smatram da najveću štetu malinarstvu Srbije pričinjava nekontrolisani uvoz ovog voća, mada nadležni o tome iznose sasvim drugačije podatke. Nadamo se da će nadležni ispuniti obećanje i da će pronaći zadovoljavajuća rešenja, kojima će biti ispoštovani svi učesnici u ovom velikom poslu – kaže Parezanović.
V. S.
