МИХАИЛО ВУЧИЋЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ТАТОМИР АНЂЕЛИЋ” МРЧАЈЕВЦИ
ВАЖНОСТ НАДАХНУЋА – ПУТ СВЕСТРАНОСТИ
Да је образовање расадник разнородног и драгоценог у оквиру којег човек уистину постане свестран, својим школским и ваншколским постигнућима потврђује Михаило Вучићевић, ђак генерације ОШ „Татомир Анђелић” у Мрчајевцима.
О успеху за који су заслужне сопствене жеље удружене са истрајношћу, али и упориштима из којих је црпео неопходна знања и врлине, петнаестогодишњи дечак достојанствено сведочи!
„Ближи се крај распуста и са нестрпљењем очекујем полазак у средњу школу. До тада имам времена да се још који пут осврнем на основну школу и све оно што сам до сада постигао”, наговестио је своје ретроспективно приповедање о успеху ђак генерације ОШ „Татомир Анђелић”.
МИХАИЛОВО ПЕРО ‒ ГЕНЕТСКО НАСЛЕЂЕ
Михаило, како би описао свој ток школовања од првог до четвртог разреда?
„Сам полазак у први разред је донео узбуђење и изазове, нови начин организације времена и дружења. Није ми било тешко јер сам познавао све другаре. Од почетка сам низао одличне оцене, а највише успеха у том периоду постигао сам на литерарним конкурсима. Већ у другом разреду освојио сам прву награду на фестивалу „Деца међу нарцисима” у Чајетини, а касније и на „Ризници талената” у Нишу, затим у Тополи, Драгинцу, а најпоноснији сам на чак четири награде, од тога две прве, на Међународним мрчајевачким песничким сусретима. Ове године сам учествовао у књижевној вечери „Језиком кроз стих” у Чачку. У млађим разредима остварио сам значајне резултате на такмичењу „Кенгур без граница”.
Да ли је на твој успех утицала нечија подршка?
Велику подршку пружала ми је учитељица Милена”, истакао је ђак генерације ОШ „Татомир Анђелић”.
Благодаран учитељици, дечак истиче важну улогу својих ближњих! У породици, као главном упоришту његове енергије и извора знања, значајну улогу има и мајка Весна, професор српског језика и књижевности. Захваљујући неговању наслеђеног талента писања, Михаило преноси љубав према перу и књизи, неотуђиву драговеност која му је уписана у генетско наслеђе.
ПОТВРДА СВЕСТРАНОСТИ – ПОЕЗИЈА И РОБОТИКА
Низале су се и године у којима си стасавао ближе циљу, опредељењу за које си се усмерио ка информационим технологијама. Како је то изгледало у старијим разредима, каква су била твоја интересовања?
„Од петог разреда моја интересовања су се проширила на друге области, све сам се више интересовао за информатику и роботику, али сам наставио да пишем поезију. Наставница српског језика, Снежа, препознала је мој таленат за писање, али и потенцијал за такмичење. Нажалост, због епидемије није било такмичења све до седмог разреда. Тада сам остварио резултате из физике, хемије, али највећи успех сам постигао из српског језика, и то из области језика и језичке културе. Остварио сам успех и на општинском и на окружном нивоу, док сам из књижевности отишао степеник више и заузео четврто место на републичком такмичењу у Сремским Карловцима. У осмом разреду поновио сам исти успех из српског језика и рекао бих да сам најпоноснији управо на та два учешћа у Карловцима”, посведочио је.
ВАЖНОСТ ТРУДА И ПОДРШКЕ
Успеху претходе воља, рад и труд, али и подршка. Да ли је неко био заслужан за твоју сигурност ка путу успеха, ко ти је пружао речи охрабрења?
„Током свих такмичења подршку су ми пружали другари из одељења, разредне старешине и Драгана и Наташа, али и остали предметни наставници и директорка. Увек су имали разумевања за мене пред само такмичење, а ја сам се трудио да све то оправдам и да и себе и школу представим у најбољем светлу”, захвално наводи млади Михаило.
Да ли се твоја интелектуална залагања препознају?
„Сав уложен труд се исплатио, али не само кроз дипломе и освојена места, већ и кроз наградна путовања. Захваљујући тим успесима, изабран сам да представљам школу на размени ученика и отпутујем на скијање у Чешку. Тада сам упознао другове са којима се и данас дружим, научио сам да скијам уз подршку инструктора и стекао нова искуства. Такође, као носилац Вукове дипломе, добио сам бесплатно летовање у Улцињу. У сећању ми је остао и излет на Златибор који сам освојио са својим тимом из школе на Еко фесту”, истакао је Михаило.
ОДАБИР ДАЉЕГ ШКОЛОВАЊА
Након завршеног пријемног испита и одличних резултата које си постигао, да ли си имао дефинисну жељу за даљи ток образовања?
„За ИТ смер који сам уписао, заинтересовао сам се још у петом разреду. Када је почела корона и онлајн настава, више сам користио рачунар и истраживао могућности употребе интернета у настави. Тако је почело. А онда сам се уписао на секцију из роботике и захваљујући наставници Маријани проширио знања и интересовања из те области. Микробитови, роботи и дронови постали су део моје свакодневнице. На крају осмог разреда нисам имао дилему шта да упишем и тако сам доспео у Техничку школу”, детаљно је ученик објаснио пут својих интересовања за даље школовање.
КАРАТИСТА СА СРЕБРОМ У РУЦИ!
Ваншколске активности, спорт као брига о храмонији здравог духа и тела, Михаилов су извор енергије, али и успеха! Из љубави према каратеу дечак црпи и мотивацију којом оснажује дух и негује склад духовног и телесног!
Поред поезије и природних наука, одмалена си гајио љубав према каратеу. Како описујеш себе као каратисту, на шта си посебно поносан?
„Осим успеха у школи, веома сам поносан на спортске резултате које сам до сада постигао. Тренирам карате већ девет година, имам прегршт медаља и диплома, али од свих издвојио бих као најдраже две медаље са светског првенства у Штутгарту 2019. године. И поред велике конкуренције, изборио сам се за сребрну медаљу у борбама и тако постао светски вицешампион”, посведочио је Михаило.
НАДАХНУЋА И ХОБИ: ПЛАНИНАРЕЊЕ И ФОТОГРАФИЈА
Михаило, како пишеш поезију, намеће се питање да ли постоји име за твоја надахнућа? Имаш ли хоби, време када се отиснеш у разбибригу…?
„У слободно време волим да планинарим, а најдражи су ми успони на Столове, четири године за редом. Волим и фотографију, а добитник сам прве награде на конкурсу ДКЦ Београд. Кад желим да се опустим или концентришем, слажем Рубикове коцке којих имам у великом броју”, истакао је успешни дечак.
ЖЕЉА ЗА НАПРЕТКОМ И ВИШИ ЦИЉЕВИ
Која је твоја водиља ка успеху? Шта сматраш значајним за напредак?
„Као највећу подршку издвојио бих своју породицу. Родитељи су увек били уз мене, а као најстарије дете у породици поставио сам високе задатке и циљеве сестри и браћи. Задовољан сам свим оним што сам постигао, али увек има места и жеље за напретком и вишим циљевима јер човек се учи док је жив”, навео је Михаило.
Шта би Михаило пожелео себи када се осврне на делић детињства које је успешно провео у својој школи?
„Памтићу време проведено у основној школи, а највише своје другове из генерације, наше шале и досетке, екскурзије и одморе. Захвалан сам наставницима који су ме свих ових година учили и пружили ми знање које имам. Надам се да у даљем школовању нећу посустати нити одустати од својих циљева и жеља”, осврнуо се бисер међу мрчајевачким основцима.
Једна ђачка књижица и нијансе жутих сведочанстава сведочиће о Михаилу који ће свој успех тек исписати како страницама поезије, тако и, можда, пројектима у информационим технологијама! Важна су надахнућа и врлине које овај дечак негује и кроз свој успех успева да отелотвори!
Милица Матовић
