МИЛЕ ТИЦА, ВОЋАР ИЗ ПРИСЛОНИЦЕ: „ГРАНЕ ШЉИВЕ ПУЦАЈУ ОД ТЕШКОГ РОДА“
Очекује се да ће 2026. за воћаре Србије бити најроднија година у последњој деценији и да ће род воћа, уколико временске прилике буду повољне, достићи милион и по тона. За разлику од прошле сезоне, када је највећи број засада шљиве остао без рода због позних пролећних мразева, ова година ће, ако време послужи, за произвођаче шљиве широм Србије, па и у чачанском крају, бити рекордна, а колико су овакве прогнозе реалне уверили смо се прошлог викенда, када смо посетили шљивике Мила Тице из Прислонице, познатог чачанског воћара и произвођача првокласних воћних ракија.
ВОЂЊАЦИ ПРЕРОДИЛИ, РАДНЕ СНАГЕ МАЛО
Окитили се шљивици добро у Прислоници, гране се повиле до земље од богатог рода. На коју год страну да погледаш – тешка шљива! Засади потпуно сређени, на време орезани, трава покошена… Тешко их је и препешачити, а камоли овако однеговати. Миле Тица, као сваки поносни сеоски домаћин, жели да нам покаже оно што је искључиво својим рукама створио, а било је ту, заиста, и превише мукотрпног рада, јер су све те парцеле, које је ранијих година куповао, а на којима сада расту и рађају најразличитије сорте шљива, биле страшно запуштене, обрасле у коров и растиње. Мада су му сви говорили да то није добро место за шљиву, првенствено због слане, јер се у подножју брда налази поток, он је послушао свој инстинкт. И заиста, како наводи, показало се да је та локација изузетно погодна за подизање шљивика:
– Од када знам за себе, овакву сезону не памтим – ломе се шљиве од обилатог рода. Имам овде и „црвену ранку“ која је толико родила да се крше читаве гране од терета. Род је изузетно добар, а биће одличан и квалитет шљиве. Година је баш берићетна – све воћке су препуне рода, тако да се просто плашим и саме помисли да нешто може да пође по злу. Од када се бавим пчеларством, никада се није десило да ми пчеле напуне три полунаставка! Сада сам и то доживео. Моји шљивици су, иначе, добро родили и прошле године, када готово нигде није било шљиве. Имао сам око шест вагона првокласне шљиве и то је било право чудо. Мраз је тада обрао шљиву на брдима, а моја је опстала и у Прислоници и у Пријевору.
Што се берба више примиче, Миле признаје да све забринутији, јер су села остала без радне снаге. Тако је и у Прислоници… Млади су отишли на школовање и већина њих се у завичај није ни враћала. Остали су да раде у већим градовима Србије или отишли у иностранство. И старачка домаћинства у селу полако се гасе.
– Долазе у село неки непознати људи – купују имања, али тешко ко од њих да се преселио потпуно да ту живи. Због недостатка радне снаге, сматрам да ће воћари ове године бити у великом проблему, јер треба неко да сакупи тај силни род – са сетом у гласу прича Миле док погледом покушава да премери своје шљивике који се косином лагано спуштају све до потока.
„СОКОЛОВА СУЗА“ СТИГЛА И ДО АУСТРАЛИЈЕ
Миле Тица гаји шљиву на седам и по хектара. Са 7.200 стабала шљиве може се сврстати међу значајније произвођаче нашег традиционалног воћа, као и врхунске шљивовице, у чачанском крају, али и шире. Поред шљивовице, производи и дуњевачу, виљамовку, кајсијевачу и јабуковачу. Ипак, доминантно место у његовој производњи има шљивова препеченица. Kупци му долазе кући из различитих крајева Србије, јер велики љубитељи нашег националног пића кад пронађу оно што им одговара тешко мењају своје навике. Његова „Соколова суза“ стигла је и до Аустралије, Kанаде, Чикага, одакле је увек добијао добре повратне информације о квалитету својих ракије.
– Озбиљан капитал сам уложио у воћарску производњу, прве засаде сам подизао 1985. године, и дошло је коначно време да се све што је уложено и исплати. Радио сам много, али сам се бавио послом који волим. За мене је увек био најважнији квалитет ракије и томе сам се потпуно посветио. Производњу сам регистровао и сматрам да сам достигао оно о чему сам сањао. Освајао сам прва места и велике златне медаље на бројним такмичењима, најдраже су ми са новосадског Сајма пољопривреде. Технологију производње нисам мењао. Печем ракију на наш стари, традиционални начин, онако како су то и моји преци радили. Имам најобичнији лампек, који је израђен по мојим инструкцијама, али су моје ракије много пута однеле победу над онима које су произведене у модерним дестилеријама. Најважније је да је шљива добра и да се ракије одлажу у добру храстову бурад, где треба добро да одлеже. Из мог подрума не излазе ракије млађе од осам година и у томе и јесте тајна њиховог квалитета. Често кажем, квалитетна ракија мора да има цену, јер храстово буре сваке године „попије“ 10 одсто ракије. Људи данас препознају добар квалитет пића и коначно, уместо неког вискија, коњака или вињака, бирају наше традиционално пиће – објашњава Тица.
СВАКА ШЉИВА ИДЕ У РАКИЈУ!
Питали смо овог великог заљубљеника у воћарство, од које се шљиве пече најбоља ракија, али нисмо чули уобичајени одговор.
– Скоро све шљиве које постоје заступљене су у мојим засадима, почев од „белошљиве“, „пискавца“, „црвене ранке“, „округле“, „фелиције гросе“, црвене, жуте, па све до прослављених чачанских сорти. Имам „наду“, „викторију“, „милдору, „позну плаву“ „чачанску лепотицу“, „чачанску родну“, „стенлеј“… Укупно 26 сорти шљиве. Како која стасава, све иду у каце за ракију. Многи тврде да је најбоља ракија од старих аутохтоних сорти воћа, али ја не мислим тако. На таквој констатацији су најбоље профитирали они који су продавали саднице самоникле „црвене ранке“, јер кад једну такву шљиву одсечете – у кругу од десетак метара за две године имате 100 садница да извадите и то гратис. Такве саднице су по комаду поједини продавили за 500 или 600 динара и тако су долазили до брзе и лаке зараде. И ја имам „црвену ранку“, али сматрам да она не може бити боља за ракију од сорти које су створили стручњаци у чачанском Институту за воћарство – закључио је наш саговорник.
Док смо напуштали имање, овај вредни прислонички домаћин нам је рекао да је остварио своје давнашње снове, али да још увек има довољно елана да унапређује производњу, тако да се нада да ће својим наследницима имати шта да остави. А да ли ће они наставити да се баве овим добро устројеним породичним послом, о томе не размишља много, јер то, свакако, зависи искључиво од њиховог избора.
В. С.
