Научни скуп „Драгиша Васић: век црвених магли“ одржава се 3. и 4. октобра, у Горњем Милановцу, у сарадњи Института за књижевност и уметност из Београда (Одељење „Српска књижевност и културна самосвест“) и Музеја Рудничко-таковског краја. Повод је стогодишњица појаве две значајне Васићеве књиге, збирке приповедака Утуљена кандила и кратког романа Црвене магле.
Драгиша Васић је фигура чији је допринос српској књижевности, култури и друштвеном животу између два светска рата веома маркантан. После Другог светског рата, на чијем је крају мученички страдао, Васићево име и дело нашло се међу корпусом идеолошки скрајнуте баштине. Од почетка деведесетих минулог века до данас, Васић је враћен у видокруг српске културе и у основекултурне самосвести а овај колективни истраживачки подухват треба да доприносе даљем испитивању његове уметничке и публицистичке прозе и културне појаве.
На овом скупу интердисциплинарног карактера учествују: Мира Радојевић, Мило Ломпар, Горана Раичевић, Милош Тимотијевић, Александар Марушић, Владимир Димитријевић, Јана Алексић, Александар Милановић, Ана Козић, Александар Пејчић, Јована Милованчевић, Стеван Јовићевић, Марија Благојевић, као и Недељка Бјелановић и Драган Хамовић, уредници скупа.
Скуп ће бити одржан у Кући српско-норвешког пријатељства.
Понедељак, 3. октобар 2022.
Поздравнe речи (12.00–12.20)
Александар Марушић, директор Музеја Рудничко-таковског краја
Дејан Ковачевић, председник Општине Горњи Милановац
Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност
Недељка Бјелановић и Драган Хамовић, уредници скупа
Прва сесија (12.20–13.50), председава Драган Хамовић
МИРА РАДОЈЕВИЋ: Историографске контроверзе о Драгиши Васићу
МИЛО ЛОМПАР: Драгиша Васић: фотографије са пишчевим ликом
ГОРАНА РАИЧЕВИЋ: Шта су то „црвене магле“ у роману Драгише Васића
МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ: „Црвена“ или „света“ Русија: компарација
путописа Мирослава Крлеже и Драгише Васића о првој земљи социјализма
П а у з а (13.50–14.15)
Друга сесија (14.15–15.45), председава Недељка Бјелановић
АЛЕКСАНДАР МАРУШИЋ: Погледи Драгише Васића на историјско
наслеђе рудничко-таковског краја и стање у коме се оно налази после
једног века
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Уједињење као разочарање: политичка
публицистика Драгише Васића и Станислава Винавера после Првог
светског рата
ДРАГАН ХАМОВИЋ: Драгиша Васић и криза српског саморазумевања
ЈАНА АЛЕКСИЋ: Етнопсихолошки увиди Драгише Васића у књизи
Карактер и менталитет једног поколења
Уторак, 4. октобар 2022.
Прва сесија (10.00–11.40), председава Александар Пејчић
АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ: Језичко-стилске карактеристике Црвених
магли Драгише Васића
НЕДЕЉКА БЈЕЛАНОВИЋ: Зашто жаба нема реп? Од благог подсмијеха
до најцрње гротеске: хумор Драгише Васића
АНА КОЗИЋ: Човек (не) воли после рата: разорени мушко-женски односи
у приповеткама Драгише Васића
ЈОВАНА МИЛОВАНЧЕВИЋ: Болест у књизи прича Утуљена кандила и
роману Црвене магле Драгише Васића
П а у з а (11.40–12.00)
Друга сесија (12.00–13.30), председава Јана Алексић
СТЕВАН ЈОВИЋЕВИЋ: Поетика простора у роману Црвене магле
Драгише Васића
АЛЕКСАНДАР ПЕЈЧИЋ: Послератни градски светови: Пад са грађевине
Драгише Васића
МАРИЈА БЛАГОЈЕВИЋ: Књижевни ходочасници на размеђи епоха –
Драгиша Васић и Григорије Божовић
Дискусија
