НЕДА ВУЈИЧИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОТРАЖА“
ВОЛЕЛА БИ ДА БУДЕ ЛЕКАР
Успешни ученици и такмичари представљају пример посвећености, рада и истрајности, како у образовању, тако и у личном развоју. Њихови резултати нису само одраз талента, већ пре свега континуираног труда, дисциплине, жеље за напретком и подршке наставника и школе. Кроз учешће на различитим такмичењима, они не само да продубљују своја знања, већ развијају и важне вештине, попут критичког мишљења, сналажљивости и самопоуздања. Такви ученици често постају инспирација својим вршњацима и доказ да се уз рад и мотивацију могу постићи изузетни резултати.
Ђак генерације Основне школе „Котража“ за школску 2025/26. је Неда Вујичић, која је сада ученик прве године Гимназије у Чачку, на природно-математичком смеру. Учествовала је на многим такмичењима током школовања и остварила пласман на републичка надметања из биологије, француског и српског језика и језичке културе. На Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе Неда је заузела друго место.
-У Котражи сам стекла праве пријатеље, од којих се не раздвајам од првог дана и надам се да ће та пријатељства остати за цео живот. Интересантно је да је у мом одељењу било још четири носиоца Вукове дипломе и то су моје четири најбоље другарице. У Чачку ми је прелепо, стекла сам нове пријатеље, како у Гимназији, тако и у Дому ученика. Презадовољна сам свиме и ништа не бих мењала – прича нам ова дивна девојка.
Највише је, каже, занима биологија, а већ размишља и о томе чиме би волела да се бави:
– То ми је омиљени предмет у школи. Занима ме сам живот, здравље, начин на који функционише људско тело. С друге стране, познавање језика ми помаже да разумем друге народе и културе. Кажу да сам упорна и радознала. Жеља ми је и циљ већ дуже време да студирам медицину, што захтева много учења, рада и одрицања, али и постојање емпатије, стрпљења и добре комуникације са људима. Волела бих да будем корисна и да оставим неки траг кроз пружање помоћи људима. Ова три школска предмета која сам навела нису предмети који се уче напамет, потребно је разумевање и логичко размишљање. Волела бих да постанем лекар, а велики део тог позива је разговор са људима, умети саслушати, објаснити, умирити, показати разумевање и стећи поверење.
Што се тиче језика, истиче, воли да научи више од оног што је обавезно. Сматра да учење страних језика развија дисциплину, памћење и сигурност у комуникацији. Поред школе и учења, бавила се и плесом.
Неда промишља и о свом односу према обавезама, али и према другима:
-Понекад сама себи поставим висок стандард и желим да урадим најбоље што могу. То је углавном добра особина, помаже ми да напредујем, али понекад сам и превише строга према себи. Увек се трудим да будем добра другарица и да дам све од себе у ономе што радим.
Основну школу ће памтити по многим лепим тренуцима, на чему је неизмерно захвална, а као и већини њених вршњака, најупечатљивије су јој биле екскурзије и разне догодовштине на тим путовањима.
Највећу захвалност, истиче, дугује својим учитељицама, директору школе у Котражи, свим наставницима, а посебно наставници француског језика Невени Божовић, наставници српског језика Ангелини Икодиновић и наставници биологије Зорици Славковић, јер су управо оне те које су је водиле четири године кроз нова сазнања и све успехе и допринеле да заволи те предмете.
Приредила: Г. Д.
РЕЧ НАСТАВНИКА: Неда – она која се не заборавља
Постоје ученици које наставник памти по оценама, такмичењима, успесима, неком посебном одговору на часу. Постоје и они други. Они који се не могу сместити ни у дневник, ни у оцену, ни у било коју школску рубрику. Једноставно остану у човеку. За мене је Неда управо таква.
Она је једна од оних особа које делују готово нестварно. Добра, лепа, паметна, одмерена и достојанствена. Вредна и упорна, а истовремено суптилна. Пријатељ о ком сањамо читав живот. Пожртвована, одговорна, увек спремна да пружи више него што се од ње тражи. И, колико год покушавам да пронађем макар једну њену ману, не успевам. Можда зато што код неких људи оно што бисмо назвали маном једноставно постане неважно пред свим оним добрим што носе у себи.
Имале смо једно посебно време. Време припрема за такмичење. Много сати, много разговора, учења, понављања, размишљања, нових питања и нових идеја. Био је то најлепши и најзахтевнији период. Али не сећам се да се иједном уморила. Напротив.
Погледа ме својим црним очима и натера да се преиспитам да ли сам дала све од себе као наставник, као човек и да ли је могло још боље и савршеније. У њима као да увек постоји неко ново питање, нека нова мисао, неко сазнање које тек треба открити. То су очи детета које жели да разуме свет и пронађе свој смисао. Она га можда неће променити, јер је свет велики и тврдоглав, али сигурно хоће места кроз која буде пролазила и људе које буде сретала. Њено постојање биће благослов свима који је упознају.
Зато ми није лако да о њој говорим само као о бившој ученици. Она је много више од тога. Она враћа веру у оно због чега је сваки наставник изабрао свој позив. И можда је управо то најлепши дар који ученик може дати једном наставнику. Да га подсети зашто је некада давно изабрао учионицу.
Невена Божовић, професор француског језика и књижевности
—————————————————————————————————————-
Основна школа „Котража” из Котраже са поносом је ове године прогласила Неду Вујичић за ђака генерације. Ово признање дошло је као потпуно природна круна осмогодишњег залагања, изузетног талента и свестраности девојчице која је својим успесима већ уписала своје име у историју школе и читавог драгачевског краја.
Током свог школовања, Неда је ређала успехе на бројним такмичењима из различитих области, доказујући да за њену знатижељу и жељу за истраживањем нема граница. Ипак, овогодишњи крунски успех остварила је на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, традиционално одржаном у Тршићу, где је у изузетно јакој конкуренцији освојила величанствено друго место. Осим сјајног познавања матерњег језика, Неда је показала и широко опште образовање, стигавши ове године и до републичких нивоа такмичења из биологије, као и из француског језика.Као неко ко искрено воли писање, Неда је током школовања награђена и престижном Дисовом наградом за прозни рад, чиме је потврдила свој раскошни литерарни таленат. Својом креативношћу и енергијом била је незаобилазан део и главни покретач бројних културних и друштвених дешавања у организацији ОШ „Котража”.
Ипак, оно што Неду издваја и чини истинским ђаком генерације јесу њене људске особине и способност да види свет око себе и човека у њему и њена неизмерна жеља да га увек чини бољим.. Поред свих петица, диплома и награда, она је за своје вршњаке изнад свега била и остала – добар друг, увек спремна да помогне, подржи и подели знање. Недина отвореност према свету, радознали дух и посвећеност учењу гарантују да су ови успеси само почетак једног сјајног пута на коме ће тек низати победе.
Ангелина Икодиновић, наставник српског језика и књижевности
