МУЗИКУ ДОЖИВЉАВАМ КАО ЉАУБАВ, А ЉУБАВ ЈЕ СВЕТИЊА…
Ове године хрватској поп певачици и текстописцу Нини Бадрић на „Цветњаку“ се посрећило. За разлику од прошле године, ово, како је и сама рекла, „романтично вече“ у романтичном амбијенту чачанске оазе крај Мораве, протекло је без падавина. У опуштеној атмосфери, пете јунске вечери, и сасвим отвореној интеракцији са публиком, низали су се хитови ове, заиста, даме на сцени.
Публика је певала већ познате хитове „Дани и године”, „Ја за љубав нећу молити“, „Нек ти буде као мени“, „За добре и лоше дане“, а Нина је репертоар проширила и на ноте из најновијег албума „Моји људи“ из 2026. истоименом песмом, као и песмама „Нисмо деца“, „Alive“… Сјајно је звучао и евергрин „Странац у ноћи“, који је оригинално изводила са Масимом Савићем, а у Чачку га је у дуету отпевала са Страхињом Милићевићем. Животну истину, каже, препознаје у једном Џибонијевом стиху: „На пољима од снова не пушта се корење“…
Са Нином Бадрић разговарамо непосредно пред почетак концерта на „Цветњаку“.
Памтите ли Чачак још по нечему, осим по киши прошле године?
– О, па не само по киши. По овом предивном простору који ме одушевио. Како сам крочила овде, видјела сам једно прекрасно мјесто препуно људи, препуно садржаја, баш, рекла сам и власницима да им капу скидам на труду за ово све што су направили за своје суграђане. Дивно мјесто – „Цветњак“.
Знамо ко сте, поп певачица популарна на регионалној сцени и шире, тескстописац, глумили сте, али ја Вас сад питам као жену: колико су Ваши текстови који су емотивни и рефлектују и чежњу и љубав и сету, заправо аутобиографски?
– Наравно да не пишем ја из туђих искустава, пишем већином, па не већином, скоро сваки текст рефлектира неки мој осјећај или емоцију коју сам проживјела у свом животу. Не мора се то нужно везат уз мушко-женске односе. Ту је јако пуно слојевитих односа према многим људима и пријатељима и различитим емоцијама које ми осјетимо кроз живот, а морам признат да сам за неке ствари била инспирирана и мало сам украла и из туђег дворишта. Тако да, добро је док ме инспирација служи.
Певате и духовну музику, верник сте, успешни сте, људи Вас воле… Рекли сте негде да „Богу препуштате све одлуке“. Постоји ли нешто што сте желели да урадите у животу, а нисте још увек?
-Како не постоји, постоје неке ствари које сам хтјела у животу направити, а нисам, међутим за „проливеним мљеком се не плаче“. И, ако останемо у том неком осјећају жаљења, онда сва будућност која нам долази постаје тмурна и туробна. Дакле, треба загрлити свој живот баш онакав какав је и треба се трудит да се тај живот осмисли у једној радости и љубави. Дакле, ја могу и вечерас одабрати бити натмурена и лоше воље пред наступ, а могу бити и добре воље и да се будем зхвална што сам на овако љепом мјесту и што је оволико људи дошло. Тако да ја увјек одабирем други сценарио у свом животу.
Сценарио да будете остварени, срећни и насмејани?
– Апсолутно, па нема свако привилегију живјети овај мој живот. Ја мислим да сам једна велика сретница.
Музика је одувек имала универзални језик, разумео ју је цео свет, музика је увек спајала људе, али… Имате ли утисак да је дошло време да је и музика почела да дели и раздваја људе?
– Па, не знам шта бих вам одговорила на ово питање. Доста занимљиво питање. Ха… Не знам да ли је то музика. Не бих рекла да је то музика. Ја музику доживљавам као љубав. А љубав је светиња. Мени је музика, некако, светиња. Мислим да поједини људи који, можда се користе музиком, као начином да, можда, провуку кроз њу или политику, пропаганду или да се служе музиком у некакаве друге сврхе, мислим да то није ствар музике него појединца. Исто као што нас љубав не може разочарат, може само човјек. Овај, љубав ће нас увјек сачекати иза угла, у било којем облику. Али бих вољела да музика увјек буде и остане уз спорт, то нешто што спаја људе, држи их, онако као шака једне руке на цијелом свијету, не само на овим просторима. Сад почиње Свијетско ногометно првенство, Шакира и њена пјесма је повезала све навијаче, тако да има смисла.
Да се не бавите музиком у којој сте од девете године активни, чиме бисте се бавили?
– Била бих кухарица. Ха, ха, ха…
И, шта волите да једете, слатко, слано?
-Све! Све, мање слатко, више слано, конкретна јела. Али, ја обожавам кухање, то ме смирује, то ме опушта психички, и ја сваки дан, вјеровали или не кухам кад сам дома. И обожавам јести кад ја нешто скухам, најмање волим јести по ресторанима, морам то признати. Ево, кухарица бих била…
Зорица Лешовић Станојевић
АНТРФИЛЕ
Нина Бадрић (Загреб, 4. јула 1972.) Од девете године певала је у дечјем хору „Звјездице“ седам година, као солисткињу открио ју је Дино Дворник док је певушила радећи у једном бутику. Била је пратећи вокал „Парног ваљка“, „Прљавог казалишта“ и других. Вишеструко је освајала награду „Порин“ у више категорија, што за најбољи женски вокал, што за најбољи албум поп и забавне музике каквим су проглашени албуми „Personality“ и „Љубав“. Представљала је Хрватску на Еуросонгу 2012. У Азербејџану. Снимила је девет студијских албума, наступа на фестивалима духовне музике, остварила је више глумачких рола…
