ФАРБАЊЕ ВАСКРШЊИХ ЈАЈА
Велики петак је празник који је према хришћанској религији обележен страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.
– На Велики петак Црква се сећа догађаја који су претходили Христовом распећу: почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, викања јудејског народа (“Распни га”), ношења крста кроз град на путу према Голготи, разапињања и праштања xелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”; до полагања у гроб и постављања страже да неко не украде његово тело. С обзиром на то да је код свих хришћана Велики петак најтужнији дан у години, дан када је разапет Исус Христ, обичаји на овај дан су оскудни и сиромашни. Некада чак ни ватра није ложена, нити је припремана храна. Многи верници на овај дан спроводе најригорознији пост, јер све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је он себе принео на жртву, из љубави према човеку – каже за наш лист етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
Наравно, у Чачку и околним селима на Велики петак се и данас шарају, фарбају и кувају васкршња јаја. Некада су се јаја шарала традиционалним, старим методама, прво пчелињим воском, а потом је машта показала да јаја могу да буду још лепше украшена, и то кроз разне симболе, најчешће, Христовог страдања и његовог васкрсења. Боје које се користе могу бити природне, индустријске, а украси варијају од течних боја до налепница, украсних фолија…
– Црвена боја је симбол рађања, васкрсења, среће, напретка, здравља, лепоте, свега што доноси Васкрс, као централни празник пролећних обичаја. Жута боја подсећа на сунце, али и на класалу пшеницу, хлеб, како би се обезбедила храна за читаву годину. Зелена је симбол траве, бујања вегетације, шуме, природе. Плава је боја неба, а љубичаста љубави, радости… Иначе, јаја се фарбају читаве последње Страсне седмице васкршњег поста, али у нашем народу се усталио обичај да се фарбају на Велики петак. Многе домаћице их шарају и на Велику суботу, и то није погрешно, битно је да јаја буду офарбана за Васкрс, да се са њима дочека празник радости, дан Христовог васкрсења – наглашава етнолог Ашанин.
Наша саговорница подсећа да се прво офарбано јаје у црвеној боји назива “чуваркућа”, “чувар” или “стражар” и да се чува у кући до следећег Васкрса, када се углавном оставља под родно дрво или у цвеће:
– Према народном предању, “чуваркућа” има посебне моћи, а верује се да свим укућанима чува здравље. Јаје има велики значај у религији и митологији. Постоји чак веровање да је свет постао из јајета. Снага јајета се још више повећава његовим фарбањем у црвену боју, односно, боју крви и живота.
Постоје разне легенде зашто се прво јаје фарба у црвену боју. Једна је да је након распећа и смрти Исуса Христа, његова мајка на гроб донела обична бела јаја, која су преко ноћи постала црвена. То је био знак да се припрема највећа радост у човечанству, велико Христово васкрсење, са којим је он доказао вечни живот, каже етнолог:
– За многе је фарбање јаја обичај у спомен на догађај када је Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Посетила је цара Тиберија и у знак пажње поклонила му црвено јаје и поздравила га речима: “Христос васкрсе”. Црвена боја симболише Исусову крв, али је истовремено и боја васкрсења.
Н. Р.
Фото: Јасмина Пауновић
