ОДРЖАН САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА УДРУЖЕЊА ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ И МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ
ПРИОРИТЕТ -УСПОРАВАЊЕ ПАДА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ КРОМПИРА
У Београду је недавно одржан састанак представника Удружења за кромпир Србије и Министарства пољопривреде, на коме се разговарало о могућности увођења субвенционисане семенске производње кромпира, као и смањења трошкова лабораторијских анализа и апробације семенских усева у циљу заустављања негативих трендова у производњи семенског и конзумног кромпира. У име Удружења за кромпир Србије, састанку су присустовали: Живојин Бијелић, руководилац производње „Дека инжењеринга“ у Бачком Маглићу и председник Извршног одбора Удружења, др Живко Бугарчић, стручни сарадник „Арум Деча“ из Земуна и потпредседник ИО, др Миладин Андрић, власник фирме „Семе Голија“ из Рашке (председник Надзорног одбора) и Миодраг Драшковић, власник фирме „Златар Семе“ из села Мочиоци код Ивањице, као и Коста Вукићевић, власник фирме „Агро–Мобил“ из Гуче, а са њима су разговарали Жељко Радошевић, државни секретар Министарства пољопривреде и Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља.
СЕМЕНСКА ПРОИЗВОДЊА КРОМПИРА И ДАЉЕ БЕЛЕЖИ ПАД
Др Живко Бугарчић је навео да наша семенска производња кромпира бележи константни пад од 1990. године.
– Када је преко некадашњег Центра за кромпир, као овлашћене институције, организовано пријављивање семенске производње били смо далеко ефикаснији. Тада смо имали око 1.500 хектара семенске производње кромпира, а данас је то тек 320 хектара. Производња семенског кромпира је једна од најскупљих. Само трошкови увозног семена у меркантилној производњи достижу вредност од око 3.500 евра по хектару, а познато је да за производњу семенског и конзумног кромпира дражава не даје субвенције. Основни проблеми са којима се суочавају наши произвођачи семенског кромпира су: уситњена производња (мале планинске парцеле површине око 0,4 хектара), углавном на закупљеном земљишту које је добрим делом израубовано, изложено процесима ерозије и са јако ниским приносима који се најчешће крећу у бруто количини од16 до 20 тона по хектару, тако да је наша земља зависна од увоза садног материјала из Холандије, Немачке, Француске, Белгије, Велике Британије… Семенска производња кромпира је драстично смањена и у земљама региона – у Словенији, Босни и Херцеговини и Црној Гори – навео је Бугарчић.
Према речима представника Удружења, у нашој државној статистици оперише се са нетачним подацима о сертификованим количинама семена кромпира од цирка 7.000 до 8.000 тона, а у реалности је то око 4.500 тона, мада постоји и део непријављене производње. Велики проблем представља кашњење решења о признању семенских усева за производњу раног кромпира, тако да се тај део робе прометује углавном као несертификован.
Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља, истакао је да је у интресу државе да сва семенска роба буде сертификована и да ту постоје објективни проблеми везани за пријаву семенских усева:
– У документацији за пријаву потребно је да се нагласи раностасност сорти, јер би било скупо да се узорци сакупљају у више наврата. Тежи се да се сви узорци сакупе приликом једног одласка код произвођача семена. Капацитет лабораторија је довољан, ми немамо узорака да упослимо све лабораторије, али неке анализе захтевају дужи временски период. Проблем је то што је пут узорака од произвођача до лабораторије дуг, а битно је и то да ране сорте буду што пре узорковане. Министарство ради на скраћењу ове процедуре.
Државни секретар Жељко Радошевић се сложио да је неопходно да се лабораторије боље организују и да се максимално скрати целокупан процес да би се сертификовано семе што пре појавило на тржишту. Нагласио је да у републичком буџету за 2026. нема средстава за субвенције за производњу семенског и конзумног кромпира, јер су огромна средства намењена пољопривреди потрошена на подстицаје по хектару.
ДОГОДИНЕ И ДОДАТНИ ПОДСТИЦАЈИ ЗА ИНТЕНЗИВНЕ КУЛТУРЕ КОЈЕ СЕ НАВОДЊАВАЈУ
– Тренутно држава за пољопривреду издваја 147,5 милијарди динара и додатна средства не постоје. Ту су и неисплаћене обавезе из претходног периода, а поред тога и ММФ контролише портрошњу буџетских средстава. За следећу годину планира се прерасподела буџетских средстава намењених аграру, тако да ће за интезивне културе које се наводњавају бити обезбеђени додатни подстицаји, а ту би своје место могла наћи и производња кромпира – објаснио је Радошевић.
Др Миладин Андрић, власник фирме „Семе Голија“ из Рашке, истакао је да трошкови анализе на бактеријске болести, нематоде, прегледа у пољу, здравственог прегледа усева, анализе на присутво вируса, анализе „Југоинспекта“, као и етикета (сертификата на паковању) укупно коштају око 67.700 динара по хектару, што чини око 10 одсто укупних трошкова производње, а све то треба намирити пре признања усева, продаје и наплате семенске робе, дакле до септембра – октобра. Андрић је предложио да се плаћања помере до признања усева и да се за парцеле испод хектара коригује износ.
Милосављевић је истакао да је основни проблем што су ова плаћања подведена као таксе уређене Законом о таксама, које се морају одмах платити, а да је процедура њихове измене доста компликована:
– Узимајући у обзир уситњеност парцела, као и то да их је због облика често веома тешко премерити, усвојено је да се све површине мање од хектара подводе под један хектар. Такса се не може дати оквирно, већ мора да се тачно искаже, па би у случају промене било неопходно да се уради њена градација, што је доста компликовано. Цене лабораторијских услуга су дефинисане ценовницима и о њима се може преговарати са лабораторијама, али нисам сигуран да бисмо ту постигли неки успех, јер оне нису мењане десетак година. Желимо да помогнемо, али тренутно не видимо начин.
Др Бугарчић је још једном истакао да Министарство треба да нађе начин да помогне ову високо интезивну и скупу производњу. Он је навео да наша земља без увоза од 40.000 тона кромпира не може да обезбеди прехрамбену сигурност и да се због тога мора учинити све да се успори пад производње и промета домаће робе. Указао је и на све учесталију појаву да се у супермаркетима пласира роба из увоза без ознаке порекла.
Државни секретар Радошевић је истакао да се кроз институције мора успорити тај тренд смањења производње, јер се увоз не може забранити, али се кроз уредбе и правилнике може успорити. Најавио је да ће се радити на царинским мерама сезонског карактера, као би се на тај начин демотивисао увоз, али да при томе треба водити рачуна да се не изазове поремећај у снабдевању тржишта. Милосављевић је казао да треба појачати инспекцијску контролу да ли се увозна роба пласира без ознаке о пореклу и подсетио да у маркетима треба да постоји наша роба обележена са „100% из Србије“, како би се дао „ветар у леђа“ домаћим произвођачима.
Коста Вукићевић, власник фирме „Агро-Мобил“ из Гуче је истакао проблем нелојалне конкуренције, наводећи да се на пијацама појављују штандови са кромпиром који се продаје као семенски, а који нема декларације.
Представници Министарства су обећали да ће сагледати правне оквире на који начин могу да помогну производњу кромпира и обећали наставак разговора у циљу решавања постојећих проблема.
В. С.
