ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ
Светски дан кромпира у нашој земљи обележен је ове године, по други пут, 30. маја у Гучи оснивањем Удружења за кромпир Србије које окупља пољопривредне произвођаче и прерађиваче, људе од струке и представнике државних, привредних и цивилних организација значајних за одрживу производњу, прераду, промет и потрошњу кромпира. Удружење је на Оснивачкој скупштини добило и свој Статут, у коме се наводи да је његова основна мисија одрживо образовање, производња, прерада, промет и употреба здравог, квалитетног и укусног кромпира који је саставни део наше свакодневне исхране.
Скуп у Гучи су поздравили: Милић Домановић, в.д. директор Центра за кромпир у Гучи, Весна Стамболић, председница Скупштине општине Лучани, Зоран Пантелић, директор Културног центра у Гучи, др Георги Генев, директор Пословног удружења хотелско угоститељске привреде Србије ХОРЕС из Београда и Владе Ђоковић, руководилац Групе за семе и садни материјал у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републке Србије, пожелевши Удружењу за кромпир Србије успешно оснивање и рад.
Узимајући у обзир чињеницу да су представници Републичке владе навели да ће им за креирање будуће аграрне политике земље саговорници бити репрезентативна удружења пољопривредника, проф. др Зоран Броћић је истакао да је оснивање Удружења за кромпир Србије прекретница за све оне, који су укључени у производњу, прераду и промет овог повртарског производа изузетно значајног за прехрамбену сигурност нашег становништва.
У последњих двадесетак година, према речима проф. др Броћића, десиле су се велике промене у сектору производње кромпира како у Европи, тако и у Србији. Поједине земље су драстично редуковале производњу кромпира, пре свега, Румунија и Пољска, као и наша земља, док су четири водеће европске земље у том периоду повећавале површине под под овом културом.
– Површине под овом културом се из године у годину смањују. Смањује се и семенска производња кромпира, ми смо практично потпуно зависни од увоза високих категорија елите, она се усталила на нехих пет, шест хиљада тона годишње. Немамо сопствену производњу високих категорија, умножавамо то семе које увозимо и доста семена купујемо на Западу које директно садимо – објаснио је др Броћић. Он је, такође, нагласио да је квалитет кромпира лошији при мањим приносима, што је један од разлога због чега Србија увози око 50.000 тона кромпира годишње, па је од некадашњег извозника постала велики увозник овог повртарског производа.
Како су навели пољопривредни стручњаци и пољопривредници, производња кромпира је ове године заснована знатно касније у односу на претходну сезону, јер вегетација касни две до две и по седмице у поређењу са вишегодишњим просеком. Садњи кромпира нису погодовале ни временске прилике током пролећа, а тешко је и прогнозирати какви ће његови приноси бити у овој сезони, јер овој ратарској култури нису погодовале ниске температуре које су забележене у појединим деловима априла и маја, што је условило спорије напредовање усева.
– Имали смо у марту два дана мраза готово у целој Србији, а то се поновило и у априлу. Многи произвођачи су претрпели потпуну или делимичну штету у производњи раног кромпира, па и оног који је намењен за летње вађење. Добар део тих кромпиришта се прилично добро опоравио, јер је било благо време. Међутим, кромпири споро напредују, а и садња се развукла због лоших временских прилика – трајала је и у равничарским пределима до пре две недеље, што је потпуно атипично за равницу. Са друге стране, у брдско-планинском подручју се смањује производња, што је, такође, сигнал да коначно треба да се уреди тржиште кромпира – навео је др Живко Бугарчић.
Прогнозира се да ће у наредним годинама средње температуре порасти за један и по степен и да ће вегетациони период имати дефицит у погледу падавина, што, сигурно, не одговара кромпиру. Према речима пољопривредних стручњака, последице све изразитијих климатских промена могу се донекле ублажити агротехничким мерама, али се најбољи и најдиректнији ефекти постижу заливањем, које је у нашим условима доста ограничено, посебно у брдско-планинским пределима. Последице измењене климе се могу ублажити избором одговарајућег сортимента кромпира, применом неопходних агротехничких мера или преласком на производњу неких других култура.
Урош Гујаничић, пољопривредник из Акмачића на Златару, истиче да се његова породица бави производњом кромпира скоро три деценије и да не памти тако тешке године као што су биле последње три.
– Бавимо се производњом семенског и меркантилног кромпира на површини од тридесетак хектара. Тек смо сада засадили кромпир и надамо се родној години. Претходне три године су биле јако сушне, па се надамо да ћемо боље проћи у овој сезони – рекао је Гујаничић, посебно истичући да су у последњих неколико година климатске промене постале далеко изразитије, што је у доброј мери искомпликовало и поскупело производњу кромпира у нашој земљи.
Кромпир се данас у свету узгаја на 20 милиона хектара и према произведеним количинима са око 370.000.000 тона налази се на петом месту, одмах иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице. У Србији се кромпир гаји на око 20.000 хектара са просечним приносима од 15 до 17 тона по хектару, али на парцелама које се наводњавају и где се примењује савремена агротехника, они достжу од 40 до 60, па чак и 70 тона по хектару.
В. С.
ИЗАБРАНО РУКОВОДСТВО НОВОФОРМИРАНОГ УДРУЖЕЊА
Оснивачкој скупштини Удружења за кромпир Србије присуствовало је више од 80 најзначајнијих учесника из свих крајева Србије – из сектора производње, прераде и пласмана кромпира, почев од пољопривредника, представника средњег и високог образовања, научних установа, удружења, задруга и предузећа за производњу, механизацију, опрему, прераду, заштиту и трговину кромпиром, као и потрошачких и угоститељско – хотелских организација.
За председника Скупштине Удружења изабран је проф. др Зоран Броћић, редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну, а за потпредседнике Павел Валент, произвођач кромпира из Оџака у Војводини и Божо Ивановић из фирме „Био Флора“ из Чачка. За председника Извршног одбора изабран је Живојин Бијелић, руководилац производње кромпира у Војводини у фирми „Дека инжењеринг“, а за потпредседнике ИО: др Живко Бугарчић, стручни сарадник у фирми „Арум Деч“ из Земуна и произвођачи кромпира Владица Стојковић из Навалина код Лесковца и Бобан Ристић из села Граце код Вучитрна на Косову и Метохији. Изабрани су и чланови ИО Удружења из области образовања, производње и прераде кромпира, хемијске заштите, механизације и опреме, трговине и угоститељства.
За председника Надзорног одбора изабран је др Миладин Андрић из фирме „Семе Голија“ из Рашке, а за потпредседнике: Милић Домановић, в.д. директор Центра за кромпир – Гуча, Марко Грубиша, агроном – комерцијалиста у фирми „Мањо“ из Футога у Војводини, док је за члана НО изабрана Снежана Марковић Ђуровић из Удружење повртара Заблаћа. За секретара Удружења изабран је Душан Р. Ивановић, председник ИО Еколошког друштва „Драгачево“ из Гуче.
