ГОРАН МАРКОВИЋ, О МИСИЈИ ЗА НАЈМЛАЂЕ И УСПЕСИМА СВОЈЕ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ
У време када је куповина књига за већину популације луксуз, потражња за књигама “Пчелице”, преведеним на чак двадесет језика, је континуирана. Чачански бренд са препознатљивим креативним и едукативним издањима за децу и најмлађе, Издавачка кућа “Пчелица”, током више од две деценије постојања и рада, баштини бројне престижне домаће и иностране награде у области издаваштва, као потврду свог квалитета и истрајавања.Упркос ограничењима наметнутим пандемијом, “Пчелица“ је у претходној години објавила 280 издања, а почетком ове године проглашена је за издавача године. Оснивача, власника и директора ове издавачке куће Горана Марковића, награда је, како нам је тада рекао, затекла у „двоструко позитивном“ статусу. Због вируса и због успеха. Разговарамо са њим о томе како колектив „Пчелице“ и он лично у овим околностима проналазе пут до својих, посебно, најмлађих читалаца.
Недавна награда “Глигорије Возаровић” за издавача године је последње у низу признања које сте добили. Колико сви ти успеси значе “Пчелици” и Вама лично?
– У издаваштву награде имају друштвени значај и “Пчелици” свакако импонују, јер их већ има толико много да оне сигурно потврђују наш квалитет и трајање. Било би лицемерно да и мени лично не значе, али оне нису једино и најбитније мерило нечијег квалитета. Најважније је да млади читаоци прихвате књиге које објављујемо. Чињеница је да наше књиге читају деца, не само у Србији и бившој Југославији, већи у другим земљама на двадесет светских језика на које су преведене. За мене су то наша највећа признања.
Колико је и на који начин трпео издавачки посао у време пандемије, која траје већ више од две године?
– Већ трећу годину не живимо нормално, ни приватно ни пословно. Мислим да су људи на ивици снаге, и надам се да се полако види светло на крају тунела. Пандемија је за све нас у креативној индустрији била право зло, ометала нас је у раду, онемогућавала контакт са читаоцима, а уз све те проблеме пореметило се комплетно тржиште књига, јер је знатно скочила цена папира и отежана је набавка. У условима када људи морају да одвоје новац за храну и лекове све друго представља луксуз па и књига, тако да је и било какво повећање цена књига, иако неминовно, увек прилично непопуларно. Једино добро што се у нашој делатности може издвојити је знатно развијенија интернет продаја књига. Ових дана смо сведоци да се затварају мање издавачке куће, књижаре које имају више деценијску традицију бављења тим послом. То ме растужује, јер се све своди на монополизам и нестају мале фирме и књижаре које ипак имају душу и много значе правим љубитељима књиге. Имамо срећу да смо направили добар бренд, препознатљиви смо и тражени на тржишту књига и у овим околностима је и то било олакшавајуће.
Имате ли увида у то колико деца заиста читају и колико им је данас у брзој и, пре свега, визуелној интернет епохи, лако или тешко приближити књигу? Од чега то зависи?
– Увек постоји читалачка публика и она ни раније није била бројна, али је чињеница да је удар мултимедијалних средстава најснажнији на младу популацију у периоду када је потребно развити читалачке навике, када је важно обогатити речник, развити говор, машту, мишљење итд. Деца не читају довољно, све теже се вербално и писмено изражавају, а друге последице запостављања књиге ће тек доћи на наплату. Књига је извор знања и мудрости, тако је било и биће, не постоји замена и на нама је да помогнемо деци да не изгубе контакт са њом. Зато је неопходно да сви из области културе и образовања учинимо шта је до нас да децу мотивишемо да читају, али је чињеница да је највећа одговорност на родитељима. Уколико децу од малих ногу вежу уз књигу, читају са њима, посећују библиотеку, за поклон добијају књигу као нешто вредно, тада ћемо видети позитивне резултате.
На основу Вашег, не малог искуства, упоредите издаваштво за децу некад и сад?
– Тешко је уопште поредити издаваштво за децу после Другог светског рата и кроз све деценије до данас, тада су постојале веома велике државне издавачке куће у свим републикама бивше Југославије и имале су посебне редакције у којима су уредништва чинили веома квалитетни и образовани људи који су добро познавали област књижевности за децу. Тада су тиражи били огромни, мерили су се десетинама хиљада примерака по издању, домаћа лектира је била веома важан сегмент развоја читалачких навика код деце у то време, а аутори су били веома цењени и радо виђени гости на радију и телевизији. Са распадом заједничке државе све се променило, смањила се читалачка публика, али сигурно и квалитет и квантитет издања. Сада је задатак на малобројним дечјим издавачима и њиховим ауторима да на неки начин чувамо и развијамо књижевност за децу, а то је и велики напор и велика одговорност у овако тешким околностима. “Пчелица” има идеје, квалитет, енергију за стварање, али често апелује на институције државе да помогну и подрже дечје издаваштво и посебно савремене ауторе који раде и стварају у знатно тежим условима него њихови претходници из времена које сам помињао.
Пре неколико месеци сте објавили роман “Боје другарства”, док су серијал сликовница о Арчију и Дори, као и приче о деци са тешкоћама у развоју, већ дуже време популарни код младих читалаца. Годинама уназадпишете и образовну литературу за вртиће и школе. Колико је захтевно бавити се паралелно писањем и издаваштвом?
– Прво сам почео да се бавим ауторским радом још у време док сам радио као учитељ. Издавашво је озбиљан и одговоран посао и то је, свакако, мој приоритет у раду, али повремено, када пронађем мало времена, волим да се позабавим неким темама у литератури које нису довољно заступљене или су нове. Трудићу се и даље да дајем допринос књижевности за децу и као аутор и као издавач.
Зорица Лешовић Станојевић
Фото: Горан Марковић
БРОЈНЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ЗА “ПЧЕЛИЦУ”
– Награда “Глигорије Возаревић” Библиотеке Града Београда за издавача године
– Награде Змајевих дечјих игара за допринос развоја књижевности за децу
– Међународна признања из Минхена, Москве, Софије, Минска за најбоље књиге за децу
– Десетине награда“Доситејево перо”
– Награда “Политикиног забавника”
– Награда“Гашино перо”
– Најбоља књига за децу 2020. – Роман “Биће једном” Угљеше Шајтинца
– Бројне сајамске награде за најбоље књиге у Београду, Новом Саду, Бањалуци, Подгорици, Нишу, Пироту итд.
