NAJMLAĐE SORTE ŠLJIVE ČAČANSKOG INSTITUTA ZA VOĆARSTVO
Petra i divna, „vršnjakinje“ sa mnogo sličnosti, najpoznije su sorte šljive koje su stvorili naučnici Instituta za voćarstvo, Čačak. Među najpoznijim su i u celoj Evropi. Pored kvaliteta ploda, rodnosti, tolerantnosti na virus šarke šljive, cilj stvaranja ove dve sorte bilo je i što kasnije vreme zrenja. A one stižu kad su gotovo sve druge sorte prošle na pijacama i trpezama ili su već u rakijskim kazanima. Zrele, zapravo, u drugoj dekadi septembra, u razmaku od dva, tri dana, pa su zbog obilne „berbe“ sunčeve toplote i njihovi plodovi prepuni slasti. S obzirom na to da je kod nas, kao i u Evropi, trend da se što više produži prodajna sezona svežih plodova, ove dve sorte mogle bi postići dobru prodajnu cenu, smatraju stručnjaci. Obe su izuzetno dobre rodnosti, a budući da su veoma mlade sorte, u martu su napunile tek tri godine, sigurno je da će naći svoje mesto u voćarskoj proizvodnji.
Upravo zato što su to veoma pozne sorte, postoji interesovanje voćara, koji su, istina, o petri i divni za sada jedino mogli saznati iz medija. Sadnice ovih sorti još se ne mogu kupiti, jer jedino postoje u oglednim zasadima Instituta za voćarstvo. Njihova prodaja očekuje se za dve, tri godine.
PETRA I DIVNA – VELIKI POTENCIJAL RODNOSTI
Petra je nastala hibridizacijom sorti stenlej (Stanley) i opal. Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Nebojša Milošević i dr Milena Đorđević. Za novu sortu je priznata 2018. godine.
– Petra je samooplodna sorta. Ima veliki potencijal rodnosti, pa se dešava i da prerodi, kada plodovi mogu da ostanu sitniji. To je njen nedostatak, jer takvi plodovi nisu interesantni za tržište. Rodnost se može regulisati rezidbom. Tolerantna je na virus šarke šljive i u uslovima prirodnog zaražavanja ispoljava veoma blage simptome. Prosečna masa ploda je 25 grama. Pokožica ploda izduženog oblika je tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Meso je žute boje, odličnog kvaliteta – aromatično i veoma ukusno – opisuje ovu sortu dr Nebojša Milošević, rukovodilac Odeljenja za pomologiju i oplemenjivanje voćaka u Institutu za voćarstvo.
Petra se, osim za potrošnju u svežem stanju, može koristiti za preradu. Prema rečima dr Miloševića, još traju ispitivanja, kakva je za rakiju i sušenje. Ali, s obzirom na to da ima veliki procenat rastvorljivih suvih materija, odnosno šećera (prosečno oko 21,50 odsto), velika je šansa da je upravo pogodna za ovaj način prerade.
I divna za jednog od roditelja ima stenlej, dok je drugi čačanska rana. Priznata je iste godine kada i petra, a autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Ivana Glišić i dr Darko Jevremović.
Cvetanje je pozno, istovremeno sa stanlejem. I ona je samooplodna i tolerantna na šarku. Veoma rano stupa u fazu pune rodnosti, a odlikuje se redovnom i visokom rodnošću. I njoj je, da ne bi prerodila i ostala sitna, neophodna rezidba. Ima nešto niži procenat rastvorljivih suvih materija, prosečno oko 19,70 odsto, i verovatno su ovu osobinu obe sorte nasledile od stenleja. Zato se može očekivati da i njih dve budu dobre i za rakiju i za sušenje, ali za to još nema preciznih podataka.
– Pokožica ploda je, takođe, tamnoplava, sa obilnim pepeljkom. Ovalno-izduženog je oblika. Prosečna masa ploda je 24 grama. Mezokarp je žuto-zelene boje, čvrst i nešto lošijeg kvaliteta od petre – opisuje dr Milošević.
Institut za voćarstvo planira, verovatno već od ove godine, da počne ispitivanje o skladištenju petre i divne u hladnjačama.
LANA RANA SORTA KRUPNIH PLODOVA
Najnovija sorta lana priznata je početkom 2020. godine. Nastala je hibridizacijom sorti kalifornijska plava (California Blue) i rut geršteter (Ruth Gershtetter). Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana А. Paunović i dr Rade Miletić.
Ovo je rana sorta, zri oko 20. jula. Ima izuzetno krupan plod, prosečne mase 60-70 grama, a pojedinačni plodovi mogu dostići i težinu veću od 80 grama. Tolerantna je na virus šarke. Ima bujno stablo, pa se, takođe, rezidbom i pomotehničkim merama mora držati pod kontrolom. U suprotnom, to se negativno odražava na rodnost. Počinje da rađa malo kasnije, a neredovna rodnost je jedna od laninih “slabih tačaka”.
Iako ima kvalitetan i ukusan plod plave boje, sa sitnom košticom, okruglast oblik joj je nedostatak, jer za takvu šljivu nema mnogo interesovanja na našem, kao ni na tržištu centralne Evrope i Rusije. Kao i najveći broj ranih sorti, namenjena je, pre svega, za potrošnju u svežem stanju.
V. T.
VALERIJA I JELICA
Valerija je stvorena ukrštanjem sorte hol (Hall) i rut geršteter. Hibridizacija je sprovedena 1970. godine, a za sortu je priznata 1986. godine. Oplemenjivači su dr Dobrivoje Ogašanović, Vojin Bugarčič, dipl. inž. prof. dr Milojko Ranković, dr Ljubica Janda i prof. dr Staniša A. Paunović. Sazreva nekoliko dana pre čačanske lepotice, od treće dekade jula do prve dekade avgusta. Namenjena je pre svega za svežu potrošnju. Zbog okruglastog ploda, ali i osetljivosti na šarku šljive, nije stekla veću popularnost.
Roditelji jelice su požegača i kalifornijska plava. Oplemenjivači su dr Dobrivoje Ogašanović, Vojin Bugarčić, dipl. inž. dr Ljubica Janda, prof. dr Milojko Ranković i prof. dr Staniša A. Paunović. Za sortu je priznata 1986. godine. Rodnost varira u zavisnosti od lokaliteta i vremenskih uslova u periodu cvetanja. Sazreva krajem avgusta i mezokar podseća na požegaču. Ali, od ovog roditelja nasledila je i lošu osobinu. Jelica je, naime, “sinonim” osetljivosti na šarku. To je glavni razlog što i ova sorta nikada nije zaživela u voćnjacima.
