Društvo

POLJOPRIVREDNICA DRAGICA OJDANIĆ: “ŽIVETI U SKLADU SA PRIRODOM”

Mlada, vredna i ambiciozna dvadesetosmogodišnja Čačanka Dragica Ojdanić, za razliku od mnogih vršnjaka, odlučila je da svoj svet stvara u selu. Uspešna poljoprivrednica je selo Ravni, koje se nalazi u okolini Užica, zavolela ne samo zbog supruga Dragutina, već i zbog prelepe prirode kojoj se svaki dan iznova divi i uvek kaže: “Živeti u prirodi i biti u skladu sa njom, nije lako, ali ubirati njene plodove, uživati i koristiti njenu energiju, ništa lepše”.

unnamed (1)

Majka dva dečaka, Uroša i Filipa, pored mnogobrojnih obaveza koje iziskuje jedno seosko domaćinstvo, sa suprugom je odlučila da svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji zamene kozarstvom, odnosno proizvodnjom raznih vrsta zdravih sireva, mleka i surutke.

 

– Naše podneblje je gotovo netaknuta priroda, na 888 metara nadmorske visine, sa velikim pogledom koji doseže daleko do Ovčara, preko Zlatibora i skoro do Bosne. Sa kanjonom Rzava, najčistije reke u Evropi, blizinom Sirogojna, Stopića pećinom, brojnim lekovitim izvorima, selo Ravni, nimalo ravno, odaje utisak da diše mirnoćom i lepotom. Ko je jednom došao u naš kraj, poželeo je da dođe ponovo. S obzirom na geografske i klimatske karakteristike sela Ravni, lokacije našeg domaćinstva, blizu reke Veliki Rzav, sa klisurom Orlovača u kojoj je poznata Klašnja, obrasla šibljem i šumom, suprug i ja smo odlučili da osnujemo farmu koza. Analizirajući sve parametre duži vremenski period, zaključili smo da ćemo u oblasti kozarstva uspeti da život naše porodice učinimo zadovoljnijim i srećnijim, bez obzira na to što je reč o teškom i odgovornom poslu. Želeći da napredujemo, puno smo se informisali i tako saznali za sredstva koje donira Fondacija “Ana i Vlade Divac”. Učestvovali smo na konkursu, dobili određena sredstva za ostvarenje naše ideje. Za početak, mnogo više od očekivanog, donacijom smo dobili 10 umatičenih sjarenih jarića alpske rase, a kao najbolji polaznik DAFF agro start up projekta dobila sam dodatna sredstva za proširenje posla – započinje priču mlada poljoprivrednica Dragica Ojdanić.

unnamed (2)

Naša sagovornica potvrđuje da je svaki početak težak i napominje da je samo priprema za početak ovog posla trajala dugo, gotovo tri godine. Kako kaže, razmatrali su sve okolnosti, uslove, prednosti i mane ove vrste proizvodnje, a najviše vremena su izdvojili za usavršavanje i sticanje novih znanja. Pored novostečenog znanja, imali su i veliku želju da što pre krenu ka svom cilju. Danas Ojdanići, uz pomoć majke Rade, proizvode razne vrste kozjih finih zdravih sireva, mleko i surutku. Naravno, na njihovom imanju se uzgaja i isključivo zdravo povrće i voće.

– Proizvodimo kozje mleko, dimljene i sireve sa lekovitim travama. Planiramo da proširimo poslovanje u oblasti kozarstva i upotpunimo ga agroturističkom ponudom. Želimo da u našem domaćinstvu turisti uživaju u druženju sa životinjama i lepoti pogleda, koji sa našeg imanja doseže skoro do Bosne, preko Zlatibora, ali i do obronaka Arilja, kao i do Ovčara. Na našem imanju organizujemo i jednodnevne posete, gde gosti, osim u prelepoj prirodi, mogu da uživaju i u raznovrsnoj domaćoj hrani. Svi zainteresovani mogu nam se javiti putem emaila i stranice Ravanjski Vis. Naš krajnji cilj je agroturizam, jer se malo ljudi time bavi. Nažalost, i u ovom kraju je veliki odliv omladine, a mi želimo da ljudi dolaze i obilaze lepote srpskih sela koja su na izdisaju. Sela imaju posebnu draž, a naši gosti mogu da se upoznaju sa narodnim običajima, uz domaću zdravu hranu koju mi proizvodimo. To nije nimalo lako, ali je neophodno. U današnje vreme raznih bolesti, nadam se da se menja svest ljudi o značaju pravilne ishrane, jer zdrava hrana je zdrav život. U našem domaćinstvu vlada jedno pravilo – prirodu koristi maksimalno, ali je ne narušavaj – naglašava Dragica Ojdanić.

unnamed

Ova mlada žena potvrđuje reči mnogih menaxera da je u svakom poslu organizacija pola uspeha. S obzirom na to da je proizvodnja mlečnih proizvoda zahtevna i teška, odrasli članovi ove porodice su angažovani “24 sata 365 dana godišnje”. Povremeno im pomaže familija, a po potrebi angažuju i sezonske radnike. Problema, kako kaže, ima uvek, ali ona ih posmatra kao normalnu pojavu života i uvek se trudi da pronađe najbolje rešenje.

– Mladi odlaze, jer su im usađene ideje da, ako uče, ne moraju da rade. Nažalost, većina njih ne dobije željena radna mesta, a onda ništa nisu postigli. Smatram da je to sistemska greška, zbog koje je malo onih koji su zadovoljan svojim poslom i uspehom. Svaki posao može da bude manje-više uspešan, ali uglavnom zavisi od toga koliko se posvećujete. Na primer, ja sam se opredelila za ovu proizvodnju iz ljubavi prema prirodi, ali i zbog životnih okolnosti. Ipak, sigurna sam da bih bila uspešna u bilo kojoj oblasti, jer sam i previše posvećena svakom poslu koji radim – samouvereno kaže naša vredna sagovornica.

Pored brojnih obaveza, Dragica pronalazi vreme i za usavršavanje, pa će uskoro, zbog posla za koji se opredelila, završiti i poljoprivrednu školu. Voli da putuje i da iskustva koristi za napredak svoje harmonične porodice, gazdinstva i sela. Takođe, voli da slika, ali nema puno vremena za ovaj hobi. Naravno, omiljeni motivi su joj iz prirode koja je okružuje…

Na kraju razgovora, mladima poručuje ono što je i ona uradila – da pronađu sebe i stvaraju svoj svet.

N. R.

Оставите одговор