Zabava

RAMBO AMADEUS: “LIČNA MENTALNA HIGIJENA U DOBA POPLAVE INFORMACIJA JE VIŠE NEGO NUŽNA”

Nedavno su Čačani mogli da uživaju u mešavini xeza, roka i elektronske muzike, muzičara i tekstopisca sa dugogodišnjom uspešnom karijerom Antonija Pušića, poznatijeg kao Ramba Amadeusa. U prepunom lokalu “Srpski Pab”, raspoložena publika je bila nerazdvojiv deo odlične amtosfere koju je stvorio svetski mega car, naravno, kako je i očekivano, svojim jedinstvenim i neponovljivim izvođenjem pesama. U intervjuu za “Čačanski glas” Rambo Amadeus govori o aktuelnim događajima, medijima, muzičkoj sceni, turbo folku, nagradama, pravim životnim vrednostima…  

unnamed (3)

Izdali ste mnogo albuma i kompilacija. Popularni ste zahvaljujući Vašim satiričnim pesmama. Na Vašim koncertima i nastupima je uvek prepuno publike, jer ljudi vole Vaš satirični pristup životu. Ali, ima i onih koji Vas doživljavaju kao komičara, šaljivxiju, smatraju da ste neozbiljni. Kako to komentarišete?

– Kao što ja neometano komentarišem društvo, i društvo neometano može da komentariše mene. Zalažem se za slobodu mišljenja i govora. To je jedna od temeljnih vrijednosti demokratskog društva. Kad ste javna ličnost, naivno je očekivati da vas svi doživljavaju baš onako kako bi sami htjeli.

Sebe predstavljate kao muzičara, pesnika, ali i kao medijskog manipulanta. Kako komentarišete medije uopšte, s obzirom na to da uglavnom vladaju kič, šund i rijaliti programi?

– Zastarjeli mediji, televizija i novine, uz časne izuzetke, prepušteni su nekritičkoj masi. S druge strane, internet nudi vrlo kvalitetne portale i platforme, poučne, informativne, zabavne. Internet je postao dominantan medij, pa to samo znači da je s ukupnom slikom medija zapravo sve u redu. Kič, šund i rijaliti gledaju oni kojima se to sviđa, i to je takođe plod demokratizacije medija. Naravno, nacionalne frekvencije bi smjeli dobiti samo kompetentni mediji.

Često govorite o karakteru pojedinca. I Vaš album „Vrh dna“ ukazuje na moralne slabosti čoveka. Kako da u današnjem svetu lažnih vrednosti ljudi postanu bolji?

– Qudi sami treba da biraju svoje uzore, treba da biraju sadržaje kojima se prepuštaju, u skladu sa sopstvenim uvjerenjima. Lična mentalna higijena u doba poplave informacija je više nego nužna.

Smatraju Vas “osnivačem” turbo folka, iako ste bili ironični. Koja je Vaša definicija današnjeg turbo folka, da li se nešto u međuvremenu promenilo?

– Nisam ja izmislio turbo folk, ja sam ga samo krstio. I dao mu definiciju. Da ponovim, turbo folk je nekritička upotreba tehnologije. Ne nalazi se samo u muzici. Na primer i masovna, divlja gradnja je turbo folk.

Kakva je po Vašem mišljenju današnja muzička scena? Šta Vi privatno volite da slušate?

unnamed (4)

– Šarolika. Privatno slušam drugi program Radio Beograda, ili Jazz i World music kanale na internetu. Volim i izvornu narodnu muziku,  srpsku, romsku, vlašku.

Pisali ste muziku za film „Slatko od snova“, tekstove za ploče Lepe Brene, Viktorije, Vesne Zmijanac… Planirate li nešto slično?

– Pa, takvi angažmani se ne planiraju, oni se dese ili ne, zavisno od spleta okolnosti, ponude i tražnje. Poslednjih 20 godina ne traži niko ništa slično od mene, a ja se ne žalim.

Dobitnik ste Sterijine nagrade, na Domanovićevim danima satire ste dobili nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade… Šta su za Vas nagrade, potvrda uspeha, motivacija…?

– Nagrade prijaju, ulivaju neku sigurnost, koja u autorskom radu poslovično nedostaje. Mada, nekad znaju i da vas odvoje od posla.

Na primer, od trenutka kad sam dobio Grand Prix u Valensiji za film “Boomerang”, nisam dobio više ni jedan poziv da radim muziku za film, a jako bih volio, mislim da znam to da radim sasvim dobro.

 Bavili ste se i jedrenjem, bili ste reprezentativac i omladinski prvak Jugoslavije. I dalje volite da jedrite. Gde danas najradije odlazite?

– Jadran, Sava, Dunav. Gdje god ima vode, vjetra, jedrilica i prijatelja.

Šta biste poručili našim čitaocima, pre svega mladima? Kako pronaći smisao u vremenu besmisla?

– Ne postoji smisleno ili besmisleno vrijeme. Pojedinac je onaj koji svom životu daje smisao. Ja bih rekao da je smisao u ljubavi prema bližnjima, prijateljima, poslu koji radimo, hobiju u kom uživamo, životu, koji smo dobili priliku da živimo jednom i nikad više, što je neuporedivo bolje nego da se upošte nismo ni rodili. Izbor prijatelja koji su vam dragi, posla, ili hobija u kom uživate pomažu da se dobije  smisao.

Nela Radičević

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.