„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
За разлику од већине других птица, које дођу и оду или се вешто „скривају“ од човека, он је увек у нашој близини – у пару, малим или већим јатима, а веома ретко сам… У Србији је забележено пет врста врабаца, а у овом броју „Чачанског гласа“ представићемо две најпознатије и најбројније и у нашем граду – пољског и врапца покућара. О овим „весељацима“ чији нас цвркут оплемењује, прича нам Драгиша Гашо Петровић.
Ова малена птица певачица из породице зеба вероватно је за већину градских становника прва коју су видели…
– Лично памтим врапце из свог дворишта на Сувом брегу, а посебно оне из очевих Станчића, моравског села где сам као мали проводио читаво лето. Били су бројни око магаза у којима се чувала пшеница, а гнездили су се и у стоговима сена у близини – започиње причу Петровић, који наводи да је врабац покућар (лат. Passer domesticus, енг. House Sparrow), за разлику од пољског врапца (лат. Passer montanus, енг. Eurasian Tree Sparrow), више везан за људска насеља, па га ретко можемо видети у пољима пољопривредних подручја.
Сматра се другом птицом по бројности у Србији. По оглашавању „џив, џив, џив” изведен му је и народни назив џивџан. И управо ова врста врабаца маскота је многих градова, па и наше престонице Београда. Браон леђа са црним пругама су карактеристика оба пола, а мужјак се лако препознаје по сивом темену и црном грлу. Покућар је друштвена птица и гнезди се у колонијама.
– И покућара и пољског врапца можемо сматрати дупљашицама, јер не праве гнезда на дрвећу и жбуњу као неке друге зебе. Врабац покућар своја гнезда најчешће свија под стрехама кућа, у разним отворима и пукотинама зидова кућа и нижих зграда. Ређе прихвата вештачке кутије за гнежђење, осим ако нису постављене на објекте ближе стрехама. Типичан пример имамо и у Чачку. Наиме, куће уз бедем покућари су одабрали за свој дом, а само педесетак до 100 метара преко бедема све кутије, па и један петоспратни „солитер“, постављен до скејт парка, насељавају искључиво пољски врапци – каже Петровић.
Подаци Друштва за проучавање птица Србије (ДЗППС) указују на благи пад популације покућара у насељима. Томе је, у великој мери, допринела и промена архитектуре кућа и зграда, односно њихово „зашушкавање“, подшивање стреха, што врапцима онемогућава да допру до отвора за гнежђење. Један од важних разлога све мањег броја ових птица у градовима је и нестанак жбунасте вегетације по двориштима и парковима, где налазе уточиште од предатора, домаћих мачака и неких птица, најчешће кобаца. Покућар је гнездарица и станарица нашег краја и строго је заштићена врста.
– Храни се ситним инсектима, разним плодовима и семењем трава, као и житарицама. Радо прихвата хранилице, посебно у зимском периоду. Тада им треба понудити семе сировог сунцокрета и још неке ситније житарице, целе или крупније самлевене – саветује Гашо Петровић.
Пољски врабац је мало мањи од покућара. Мужјаке и женке је тешко разликовати. Имају карактеристичну црну мрљу на образима и кестењасту боју главе. Чешћи је на сеоским подручјима, настањује пределе уз њиве и ливаде, а највише му одговарају мозаични предели прошарани ситнијом вегетацијом. Гнезди се у пукотинама и дупљама дрвећа, под стрехама објеката, а једно од омиљених места су му стогови сена. Радо прихвата вештачке кутије и скоро све постављене по Чачку они заузимају.
– Наши суграђани се у то могу уверити већ на пролеће, ако погледају неку од кутија у оба градска парка, двориштима вртића и у оквиру СЦ „Младост“, а има их скоро 50, које сам поставио сам или у оквиру акција ДЗППС и локалног друштва „Сове на опрезу“ – каже Петровић и додаје да се пољски врабац храни сличном храном као и покућар. Једино што на менију има већи избор семена дивљих трава које проналазе за сувљих зима као што је ова, а кад снегови покрију сасушене травњаке, примичу се насељима. Као потврду ових речи, Гашо каже да већ месец дана у свом дворишту храни врапце и да се ту појављује јато од стотинак покућара и тек по неки пољски врабац. Али, чим падне први већи снег, пољских врабаца биће много, много више.
И пољски врабац је гнездарица и станарица нашег краја и може се видети целе године поред Западне Мораве и на Сувој Морави, али се више држи рубних делова насеља. Строго је заштићена врста. Подаци ДЗППС говоре о благом паду популације. Због претварања пољопривредног у грађевинско земљиште, и он све више губи своја станишта. Страда и због тровања пестицидима примењеним на биљкама чијим семеном се храни, као и од предатора, домаћих мачака, куна и ситнијих птица грабљивица.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
КОРИСТ ОД ВРАБАЦА
Власти у Кини су после Другог светског рата врапце прогласиле штеточином и расписале награду за сваку убијену птицу. Мислили су да ће тако повећати приносе усева. Веома брзо су у овој земљи истребљени врапци и друге птице које се хране зрневљем. Али, десило се баш супротно очекивању. Следеће године приноси усева су драстично смањени. Разлог је био што су се на пољима намножили инсекти и бубе, који су причинили огромне штете, јер није било њихових предатора – врабаца, који су одржавали природну равнотежу.
