И овог 3. априла око споменика Надежде Петровић, поводом 111 година од њене смрти, окупиле су се чланице Кола српских сестара „Надежда Петровић”, представници установа које носе име славне сликарке, локалне самоуправе и удружења која негују успомену на њено херојство и хуманост. Да ће се и даље чувати сећање на Надежду, која ће, сигурно, бити инспирација и светионик и будућим генерацијама, доказали су малишани из ОШ „Вук Караџић“, који су заједно са другим делегацијама положили цвеће испред њеног споменика. Пре овог догађаја представнице Кола српских сестара „Надежда Петровић“ присуствовале су парастосу Надежди и члановима породице Петровић у Цркви Вазнесења Господњег.
По Тргу испред Гимназије који однедавно носи име сликарке рођене у Чачку, разлиле су се у априлској киши боје, не само цвећа испред споменика, већ и живих речи присутних који су дошли да одају почаст жени која је била и остала српска реч за хероину.
Бојана Јакшић, председница Кола српских сестара „Надежда Петровић“, подсетила је да је Надежда била идејни творац и први секретар овог добротоворног удружења, која се, помажући и лечећи болесне и рањене српске војнике, и сама разболела од пегавог тифуса и преминула у Ваљевској болници 3. априла 1915, када је имала само 42 године. Бојана Јакшић је истакла да су остале забележене Надеждине речи које је исписала у своју бележницу непосредно пред смрт, а које су завет и данашњим чланицама свих кола српских сестара:
– Написала је: „Драге сестре, одржите Коло са његовим патриотским духом и сврхом, до последње Српкиње”. Тај завет пратимо. Надежда Петровић и данас бди над нама и, кад год бисмо застеле, сећање на њу даје нам снагу да корачамо напред. Нека јој је вечна слава и хвала – рекла је Бојана Јакшић.
Помоћник градоначелника Милош Теофиловић, који је положио венац у име Града Чачка, поручио је да је Чачак уградио име Надежде Петровић у свој идентитет, кроз називе улице, вртића, Уметничке галерије, Кола српских сестара, Удружења предузетница, одскора и Трга…
– Данас се сећамо наше суграђанке Надежде Петровић која је оставила дубок траг у српској уметности. Њено име је симбол упорности и пожртвовања. Чачак памти и поносан је са нашом Надеждом – рекао је Теофиловић.
Предраг Живковић, заменик директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“, рекао је дан Надеждине смрти симболичан датум када се око њеног споменика окупе грађани, али да је сликарка чије име носи ова установа културе увек присутна у раду, кроз многе манифестације, а посебно кроз Меморијал Надежде Петровић, који се одржава од 1960. године.
– Надеждино дело и живот, не само уметнички, као и њене породице, су предмет нашег свакодневног проучавања, али и инспирација за бављење савременом уметничком праксом. Надежда је и била савремена уметница и још увек нам је водиља како треба да се понаша уметник, да у савременом контексту размишља, разматра, преиспитује, да себи и другима поставља питања – како и где живимо и да сви заједно тражимо решења, да буде ангажован и својим промишљањем делује на околину. И по томе су велики дело и живот Надежде Петровић – рекао је Живковић.
И заиста, у име Надежде Петровић уграђено је много одредница. Можда су најважније сликарка, хуманиста и патриота, али свака од ових речи има хиљаде нијанси и слојева црвене, боје Надеждиних косовских божура.
Надежда Петровић рођена је у Чачку 12. октобра 1873. Димитрије и Милева, рођена Зорић, имали су, поред Надежде, 12 деце, а најмлађи је био писац Растко Петровић. Породица се преселила у Београд 1884. године. Надежда се сматра оснивачем српске модерне уметности, сачувана су њена бројна дела, а многа су и данас у врху српског сликарства и уметности. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду, у породичној гробници Петровић.
В. Т.
