ЗБОР МИСЛИ О НЕПРЕСАХЛОМ ИЗВОРУ РЕЧИ
Љубитељима писане речи и пригодних беседа Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” приредила је треће сабрање око величања јубиларних 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског. Чачанској публици је представљен зборник „Искушана мисао Достојевског” који је објавила Епархија жичка. Проговор о садржају текстова из зборника и полифоном карактеру дела славног руског писца уприличили су лектор зборника мр Ана Гвозденовић и Александар Р. Јевтић, презвитер и уредник поменутог издања Епархије жичке. Садржајни програм водио је Никола Пеулић, библиотекар Градске библиотеке у Чачку.
Начин на који се достојанствено прославља јубилеј о вишедеценијски вредној фигури књижевности и културе уопште Н. Пеулић је описао: „Објављивање зборника радова о делу Достојевског треба схватити као разговор, односно, као књижевно-философски симпозион који би по садржају и форми радова обухватио замишљени дијалог идеја и мисли које се међусобно сусрећу, претичу и укрштају. Односно, јубилеј рођења и смрти би ту био средишњи прстен Платоновог магнета који прима снагу мисли и идеја из прошлости, својим делом их преображава и припрема за нове госте који ће тек пристићи, сходно времену, на замишљену гозбу. Само се тако дело брани и може одбранити од ужасно стварне истине коју је Пиндар с тугом опевао у два стиха „Истамске седме оде”: „Слава древна спава, а смртницима срце пуно је заборава.”
Уводним речима публика је усмерена и на структуру зборника који представља резултат написаних 11 текстова књижевних критичара, свештених лица, драмских уметника, историчара и других. Лектуру и коректуру је извршила мр Ана Гвозденовић, дизајну се посветила Лидија Стојановић, а предговор потписује драмски уметник Небојша Дугалић.
ЧОВЕК ЈЕ „ПРЕЛАЗНО БИЋЕ“…
Уредник зборника, презвитер Александар Р. Јевтић о тематској садржини је потврдио:
– Зборник садржи десетину радова различитих усмерења, људи који су писали су остварени као професори књижевности, филозофије, теолози итд, тако да зборник с те стране представља место огледно које одговара Достојевском с обзиром на то да је он заиста један несвакидашњи геније људске историје који се бавио на различитим пољима темама које интересују људе најразличитијих професионалних усмерења. Зато, сматрам да је бављење Достојевским наш заједнички посао и управо овде где се налазимо, ми као представници цркве, која је уједно и део наше културне сцене, имамо заједнички задатак да покажемо зашто је Достојевски важан за данашњицу…
Он је за себе скромно говорио да се нада да ће његови романи бити читани тридесет година након његове смрти, међутим, ми видимо и двеста година након његове смрти да њихова мера публикованости уопште не опада, већ у потпуности да свако његово дело доживљава нова издања. Питања интересовања читалачке публике је сада упитно, не само што се тиче Достојевског него што се тиче уопштено културе читања књиге. На основу претходног мислим да је настојање свих нас да обележимо достојанствено и овај јубилеј и да јавности представимо ову нашу књигу, зборник, врло важно јер се она тиче управо тога што је Достојевски оставио нама у завет, а то је питање човека. Како је он говорио, човек је „прелазно биће”, данас је најтеже управо остати у том простору неизвесности, људи се труде да нађу најкраће путеве, како је говорио ава Јустин „кратке мисли”. Ми смо позвани да покушамо да се супротставимо тој тенденцији и зато смо окупљени.
ДЕЛО КОЈЕ ПОЧИВА НА ДВА КЉУЧНА ПИТАЊА: ИМА ЛИ БОГА? ИМА ЛИ БЕСМРТНОСТИ?
Поред лекторског подухвата мр Ана Гвозденовић је надахнуто прихватила улогу својеврсног тумача и водича кроз све што је оваква палета наслова похранила, отуда је кроз назнаке о предговору Небојше Дугалића одгонетнула:
– Много је важније, чини ми се, издавати књиге, јер тако остаје трајни допринос и проучавању дела једног писца какав је Достојевски. То је, заправо, прави начин на који треба обележавати велике јубилеје. Највећа заслуга за појављивање овог зборника припада оцу Александру који је уложио огроман труд, дакле, не само да прибави све ове текстове, него и да их обједини у зборник. Предговор је написао Небојша Дугалић и у том свом предговору он примећује да је човек нашег времена недорастао и незрео да се бави питањима Достојевског, али да је истовремено позван да на њих одговори. Пре свега то су два велика питања на којима почива дело Достојевског, али и уопште питања која су и данас присутна у свести сваког мислећег човека, то су питања: Има ли Бога? Има ли бесмртности? Такође, у овом предговору Небојша Дугалић помиње да се дуго бавио Достојевским, то је заиста истина, јер је далеке 1994. године, дакле, пре скоро две деценије и више од тога адаптирао и прилагодио за сценско извођење управо за једну нашу манифестацију Жички духовни сабор „Исповест ватреног срца Димитрија Карамазова”. Знатно касније, за прерађену изведбу, он је овенчан наградом „Сребрни витез” која се додељује у Русији. У многим текстовима се провлачи да аутор и они о којима аутори говоре су се деценијама бавили мишљу Достојевског. У предговору он каже да се Достојевски не може једноставно читати и разумети него се с њим мора живети и њиме се морамо непрестано пропитивати.
ПОЗИВ НА САВРЕМЕНО ЧИТАЊЕ ДОСТОЈЕВСКОГ
„Искушана мисао Достојевског” је сублимација мисли, истраживања, окупираности питањима човековог постојања око фигуре Христоса на начин на који га Фјодор Михаилович Достојевски поима посредством својих романескних прича и јунака. Стога, ово издање Епархије жичке је правовремени позив за читање савремених људских сагледавања о питању овоземаљског постојања човековог оком Достојевског, али и оностраног правог пута људске душе. Прозни редови овог зборника своју вредност показују у бележењу истраживања монахиње, истраживања професора српског језика, свештеника, али и књижевних критичара који збор речима творе расветљавањем фигуре руског писца и његових јунака, дела која деценијама броје нова издања. Отуда фигура Достојевског тако више од столећа искри кроз непресахли извор светлости својих јунака, истим извором којим је обасјан сам лик Достојевског као образ Христовог лика.
Милица Матовић
