ПРЕДСТАВНИЦИ АСОЦИЈАЦИЈЕ „UKRAINIAN BERRIES“ ПОСЕТИЛИ ЧАЧАК, АРИЉЕ И ИВАЊИЦУ
ЈАЧАЊЕ САРАДЊЕ У СЕКТОРИМА ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ВОЋА
Украјински пољопривредни произвођачи, окупљени у Асоцијацији „Ukrainian Berries“, посетили су почетком децембра чачански Институт за воћарство, где су имали прилику да се упознају са нашом технологијом производње, као и са типовима хладњача и процесном опремом која се употребљава у Србији за смрзавање, припрему, пребирање, дораду и паковање јагодастог и другог воћа. Осим у Чачку, украјинска делегација је током студијске посете нашој земљи боравила у Ариљу и Ивањици, као и неким другим произвођачким центрима, који су препознатљиви, пре свега, по узгоју и преради јагодастог воћа. Организатор ове посете је Асоцијација „Ukrainian Berries“, а финансијер Швајцарска агенција.
Пољопривредници и агрономи из Украјине, њих 13, прво су посетили Ариље, где су се упознали са радом тамошњих прерађивачких капацитета јагодастог воћа. Реч је о удружењу које окупља произвођаче и прерађиваче са територије читаве Украјине, а фокус њихове тродневне посете Србији био је усмерен управо на Ариље као центар прераде и извоза малине, а уједно и на чачански Институт за воћарство као водећу научно-истраживачку институцију у области воћарства на нашим просторима.
– Украјински воћари и агрономи су посебно заинтересовани за технологију која се примењује у нашем воћарству. Занима их на који начин то раде наши пољопривредници, које количине, пре свега, јагодастог, али и осталог воћа производе, а уз то главни фокус њиховог интересовања су хладњаче у ариљском крају, као и набавка процесне опреме која се производи и примењује на подручју Западне Србије. Након боравка уАриљу и Ивањици, украјинска делегација је дошла у Институт за воћарство да разговара и са произвођачима процесне опреме у Чачку. Циљ њиховог доласка у Србију је размена искустава и упознавање са нашом технологијом производње јагодастог воћа, првенствено малине, као и набавка одређене процесне опреме, тако да је ова посета вишеструко корисна – истакао је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство и додао да су украјински воћари заинтересовани за набавку неких наших сорти, пре свега, шљиве, вишње и купине „чачанска бестрна“, која постиже изузетно добре приносе у Украјини, јер је изузетно отпорна на мраз и болести и једна је од најприноснијих, ако не и најприноснија сорта овог воћа у свету.
Украјина је последњих година, без обзира на ратна дешавања и стање у тој земљи, са некадашњих 16 до18 хиљада тона досегла производњу од око 65 хиљада тона малине, чиме је успела да превазиће наше резултате, али само по количинама, док је њихов квалитет овог извозног воћа и даље далеко испод нашег.
– Успоставили смо контакте са украјинским произвођачима малине још 2017. године. Био сам два пута у Украјини и имао сам прилику да сагледам стање у њиховој производњи. Наша сарадња је иницирана из Светске организације произвођача малине, у којој своје представнике имају и Србија и Украјина и надамо се да ће у наредном периоду наше везе бити и додатно оснажене потписивањем билатералних уговора не само са Институтом воћарство, већ и на нивоу држава. Украјинци су успели да у ратним условима организују производњу, што је за сваку похвалу, али чињеница је да би и ми требало далеко више и озбиљније да радимо да бисмо очували лидерску позицију коју имамо у квалитету малине. Количине које смо некада имали сигурно нећемо надокнадити у наредним годинама, али без обзира на то – купци у свету препознају квалитет наше малине – нагласио је др Лепосавић, посебно истичући да је јачање сарадње са украјинским произвођачима посебно значајно због потребе да се усагласе стандарди у производњи, јер смо претходних година у више наврата имали проблеме због реекспорта малине коју су наши хладњачари увезли из Украјине, а која није прошла одређене лабораторијске контроле, при чему је бачена љага на наше произвиђаче.
Када је реч о хладњачама и машинама које се користе за припрему, пребирање, дораду, паковање и смрзавање воћа, у Србији се поштују сви захтевани стандарди, истиче проф. Миодраг Јанковић са Пољопривредног факултета у Београду.
– При пројектовању хладњача придржавамо се Закона о планирању и изградњи и сви ти објекти морају да задовоље одређене стандарде. У Србији се примењују готово сви светски стандарди, међу којима су ГлобалГАП и HCCP стандард. Највише имамо хладњача са једном или две коморе, што се везује за слабију платежну моћ наших произвођача, али имамо и озбиљне објекте у које је уложено много средстава. Украјинске воћаре највише интересују хладњаче и због тога су и допутовали у Србију. За произвођаче који тек подижу малињаке, због висине улагања, увек препоручујем да се определе за класичне тунеле и коморе на -18 степени Целзијуса – прецизирао је проф. Јанковић.
Представници украјинске делегације истакли су да су пријатно изненађени отвореношћу домаћина и спремношћу да им понуде одређена решења за проблеме са којима се суочавају у производњи. Уверени су да ће им знања која су стекли у Западној Србији помоћи да унапреде, пре свега, сектор производње и прераде јагодастог воћа.
– Србија се сврстава међу најбоље произвођаче и прерађиваче бобичастог воћа, а посебно малине и због тога смо одлучили да дођемо уовде. Ваша земља је и лидер у области замрзавања малине и циљ ове наше посете је да разменимо искуства, како бисмо у наредном периоду могли да применимо стечена знања у Украјини. Успели смо да организујемо и одржимо производњу у ратним условима, мада се суочавамо са огромним проблемом недостатка радне снаге, али и неким другим изазовима попут климатских – рекла је Љубов Белобрух, директорка Удружења произвођача и прерађивача бобичастог воћа Украјине.
Татјана Хетман, менаџерка швајцарске Организације SIPPO, истакла је значај доласка украјинске делегације пољопривредника и агронома у Србију:
– Организација SIPPO пружа помоћ и подршку украјинском Удружењу бобичастог воћа да поспеши производњу и примени стечена сазнања са организованих едукативних путовања, сајмова, изложби… Циљ SIPPO програма је унапређење производње и прераде јагодастог воћа у Украјини, повезивање украјинских произвођача са светским тржиштима и поспешивање њиховог извоза малине и осталог воћа.
Ова посета Србији показује да украјински пољопривредници, упркос ратним условима у земљи, настоје да унапреде своју производњу, ослањајући се на примере добре праксе какви постоје у Западној Србији,када је реч о воћарству.
В. С.
