У ОШ “МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ” ОДРЖАНА РАДИОНИЦА “ЧИТАЈМО ГЛАСНО”
Поводом Националног дана књиге, а на иницијативу Друштва школских библиотекара Србије, у школској библиотеци ОШ “Милица Павловић”, у среду 28. фебруара, организована је радионица под називом “Читајмо гласно”. Радионица је била намењена деци млађег школског узраста, углавном првог и другог разреда. У реализацији програма су учествовале књижевница Маја Илић Тимотијевић, школска библиотекарка Биљана Лукић и учитељице Светлана Опарница, Нела Мандић и Сања Лазовић.
– Радионица “Читајмо гласно” реализована је кроз неколико активности. Читали смо сликовницу, односно, причу “Пријатељ” Маје Илић Тимотијевић, која је и аутор изузетних илиструција. Деци је посебно био занимљив колорит књиге, али такође су уживали и у теми која је вечита, о пријатељству. Пошто је 28. фебруар и Национални дан књиге и Међународни дан борбе против насиља, било је речи и о емпатији. Деца су прво склопила своју причу на основу слика, након тога смо читали књигу, наизменично – наставници, ученици и библиотекар, и имали смо част да угостимо књижевницу Мају Илић Тимотијевић. Правили смо и тематски речник на тему пријатељства. На крају су деца поздравила покретом и уживала у игри “Иде маца око тебе”. Деца су била задовољна зато што се њихова рутина променила и што су на другачији начин усвојила нове садржаје – рекла је за наш лист Биљана Лукић, библиотекарка у ОШ “Милица Павловић”.
Књижевница Маја Илић Тимотијевић није планирала да пише за децу, али подстакла су је прошлогодишња ружна дешавања у школству. У таквим ситуацијама, како каже, као и сваки интроверт, размишља о томе шта је лично урадила.
– Ја сам од оних људи који воле у себи да траже кривца, одговорност. Почела сам да размишљам шта сам ја урадила, не за моју, него за децу уопште. Било ме је и срамота што нисам урадила ниједну дечију књигу и што се нисам потрудила да размишљам на тај начин. Пошто сам моју децу учила да читају и читала им дуго, дешавало се да увече више немам снаге да читам, или да не видим, па сам почела да измишљам приче. Будући да сам стално измишљала, јер имам бујну машту, било је само питање шта одабрати од тога. А највећи изазов је био када сам се видела са својим графичким дизајнером да му покажем мачку – главног јунака, јер сам тек тада схватила да ја ништа не знам о илустрацији. Како ћу се ја “носити” са илуистрацијом? И одлучила сам да ћу све радити интуитивно, онако како ја то видим, односно, то дете у мени. Нисам се трудила да применим никаква знања и вештине, него да то буде заиста од срца. Ова књига јесте настала од срца. Уопште не желим да сматрам то неким својим професионалним делом. Не знам ни да ли ћу опет писати за децу. Ја не планирам. Ипак, имате одговорност када напишете неколико књига и изнесете нову. Али, веома сам поносна што сам “угасила” тог опасног критичара који је говорио у мени и рекла себи да напишем, као за своју децу, као када сам причала причу – нагласила је Маја Илић Тимотијевић за “Чачански глас”.
Наша саговорница каже да је желела да емпатију коју носи у себи пренесе на друге, и на најмлађе читаоце, али кроз књигу која неће имати искључиво едукативни карактер, него на занимљив начин:
– Много сам више књига продала, него што сам очекивала, чак нисам ни имала довољно. Међутим, приметила сам да се деца везују за књигу, за лик, и да је мој дечији сликарски таленат из ове књиге дошао до њих и постао им драг. Мала деца узимају “мачку”, доручкују с њом, купају се с њом и терају мајку да им чита све док може да гледа. Срећна сам што је књига жива. Ово сам одувек желела да урадим, да без ограде приђем свом читаоцу, да нема заклона, ни за мене, ни за њега. Моја књига “Пријатељ” је у ствари испружена рука пријатељства. Главни лик у књизи је једна мачка, сликарка Фрида, која отворено прима пријатеља у свој живот и каже: “Али, не мораш да радиш све што ја радим, ти си мој пријатељ”. То је мој стил живота, мој начин живота и мој начин размишљања, који сам први пут могла да поделим са другом децом. До сада сам то могла само на своју децу да емитујем, да зрачим пријатељском енергијом.
Иако потписује 11 књига, Маја Илић Тимотијевић каже да је то мало за оне који воле да читају. “Ја себе доживљавам као читаоца, још увек не као писца, не желим да размишљам о томе као о нечему великом и озбиљном”, искрено и са осмехом открива књижевница.
Н. Р.
ДЕЦА ВОЛЕ ДА ЧИТАЈУ
– Деца воле активност, воле покрет, али воле и читање, док није оптерећујуће и обавезно. Воле дружња у библиотеци, највише посећују библиотеку и читају у првом и другом разреду. Касније, у трећем и четвртом разреду радо долазе да “раде” као мали библиотекари, они умеју да се сналазе у картотеци. У старијем школском узрасту су најактивнији у петом и шестом разреду, а у седмом и осмом већ драстично опада интересовање за читање, читају само дела обавезне школске лектире. Не тражим оправдање за њих, али имају много школских обавеза, као и ваннаставних активности – каже библиотекарка Биљана Лукић.
