Čanski voćari će ovu godinu pamtiti po tome što su se za njihovu jabuku širom otvorila vrata stranog tržišta. Iako je rod „velike uzdanice čačanskog voćarstva“ smanjen za desetak odsto u poredjenju sa prošlogodišnjim, njen kvalitet je odličan. Na osnovu pojačane potražnje za ovim izuzetno cenjenim voćem, očekuje da će ovo biti jedna od boljih sezona za naše proizvodjače.
Kako ističe Branko Tanasković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, ove godine jabuka ima solidan rod i odličan kvalitet, ali će, po svemu sudeći, njeni prinosi biti smanjeni za 10 do 12 odsto. Na to su uticali pozni prolećni mrazevi u zasadima na manjim nadmorskim visinama i dolinama reka, kao i vremenske nepogode tokom letnjih meseci, koje su nanele štetu neobezbedjenim voćnjacima. Na umanjenje prinosa uticala je i nedovoljno kvalitetna zaštita zasada jabuke, posebno nakon dugotrajnijih kišnih perioda.
Iako je rod jabuke slabiji od prošlogodišnjeg, naši proizvodjači su konačno dobili šansu da svoju robu unovče po boljoj ceni, tvrdi Tanasković:
– U Poljskoj je jabuka podbacila, njen rod je umanjen čak i do 50 odsto zbog poznih prolećnih mrazeva. Uzimajući u obzir činjenicu da su prinosi ovog voća desetkovani i u nekim drugim zemljama, koje imaju respektabilne površine pod ovom voćarskom kulturom, sasvim je izvesno da će dobar deo naše jabuke, prepoznatljive po dobrom ukusu i kvalitetu, naći svoje mesto na inostranom tržištu i to najviše u Rusiji, kao i prethodnih godina. Nakon više nepovoljnih godina, kada su srpski proizvodjači bili prinudjeni da svoju jabuku prodaju po niskim cenama, sada im se konačno ukazala prilika za dobru zaradu.
Ovih dana za jabukom vlada pojačana potražnja. Cena konzumnih sorti jabuke („ajdared“, „crveni“ i „zlatni delišes“, „greni smit“, „jonagold“) iznosi od 30 do 35, pa čak i 40 dinara po kilogramu. I „padalice“ koje se koriste za industrijsku preradu, ove godine se prodaju po ceni od 10 do 15 dinara po kilogramu.
Ova godina je karakteristična po velikoj količini padavina u prvom delu vegetacije, što je pogodovalo voćnim zasadima, da bi u drugoj polovini godine zavladala poprilična suša. Uprav o zbog toga suposeban značaj dobili savremeni voćnjaci sa sistemima za navodnjavanje, što je prevashodno doprinelo boljoj krupnoći, kvalitetu, a posebno obojenosti plodova.
A da je ovo jedna od boljih sezona za proizvodjače jabuke tvrdi i voćar Vasilije Joksić iz Lipnice, koji se već 10 godina bavi ovim vidom proizvodnje:
– Imam tri hektara jabuke u punom rodu i još hektar mladog zasada. Zadovoljan sam ovom sezonom, imam dobar rod I računam da bi trebalo da uberem oko 120 tona jabuke, od 50 do 80 tona po hektaru. Ove godine sam uspeo da ugovorim prodaju jabuke direktno sa grane. Kako je beremo, tako je odmah i prodajemo kupcu iz Topole, a cena je, u zavisnosti od ambalaže i pakovanja, od 30 do 40 dinara po kilogramu.
Područje Lipnice je gradobitno, ali u poslednje tri godine, kako tvrdi Vasilije, grad ih je zaobilazio.
– Podizanje protivgradnih mreža je izuzetno skupo. Tako veliku investiciju nije lako izneti. Do sada sam sve radio u osloncu na sopstvene snage, zasade voća sam podizao parcijalno, a tako ću verovatno postavljati I protivgradnu mrežu. Trenutno mi je više potrebna hladnjača. Imamo magacin za skladištenje voća, ali ako želimo bolje finansijske efekte trebalo bi da podignemo hladnjaču, pa da jabuku prodajemo u trenutku kada ona dostigne najbolju cenu na tržištu. Dobro bi mi došao bilo kakav vid podrške za realizaciju ove investicije. Planiram da konkurišem za podsticajna sredstva iz gradskog agrarnog budžeta, kako bih se lakše izborio da sprovedem u delo svoju nameru – kaže Joksić.
V. S.
„AJDARED“ I DALJE VODEĆA SORTA
U Srbiji se jabuka gaji na 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjenih agrotehničkih mera, je oko 500 hiljada tona. Dominantno mesto u proizvodnji ima sorta „ajdared“, sa učešćem od 25 odsto u ukupnoj strukturi proizvodnje. Na području rada PSSS Čačak, jabuka zauzima oko 1.600 hektara u intenzivnom sistemu gajenja, dok se u lošijim, ekstenzivnim uslovima proizvodi na približno 850 hektara.
