Kultura

SA UMOM RAZVIJATI DOBROTU I LJUBAV

INTERVJU: NOVINAR ALEKSANDAR GAJŠEK, AUTOR KULTNE EMISIJE “AGAPE” U ČAČKU

Autor: Zorica Lešović Stanojević

Trinaesta je godina od kada je na TV Studiju B zaživela i istrajava kultna emisija novinara, urednika i TV voditelja Aleksandra Gajšeka “Agape”, naslovljena grčkim pojmom koji označava božansku i bezuslovnu hrišćansku ljubav. Gajšek je autor emisija “Moja slika sveta”, ”Spoznaja” i serijala “Agape”, koji je započeo 2006. godine intervjuom sa patrijarhom Pavlom, a nastavljen sa stalnim gostom koji je postao i domaćin emisije,  akademikom Vladetom Jerotićem, koji je po njegovim rečima, posle roditelja, najznačajnija ličnost u njegovom životu. “Savremeno društvo i religija” bila je okvirna tema niza razgovora sa Jerotićem, koji je govorio na temu smisla, vere, ljubavi, snova, stvaralaštva, porodice, vaspitanja, života i smrti, odnosa žene i muškarca, bolesti, magije, stvaralaštva…

Odabrani intrvjui sa plejadom najumnijih ljudi našeg podneblja, pretočeni su u istoimenu antologiju, koja je, u ponedeljak,  9. septembra, u organizaciji Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture predstavljena brojnoj čačanskoj publici. Emisija “Agape”, a sada i knjige, namenjeni su svima onima koji sebi postavljaju fundamentalna filozofska, religijska i egzistencijalna pitanja, rekla je predstavljajući svoje goste urednica programa Verica Kovačević. Gajšek je za svoj rad odlikovan Gramatom patrijarha Pavla za učešće u crkvenom životu i misionarskom radu i brojnim drugim priznanjima.

-Nije isto kada se nešto započinje sa molitvom, ili bez nje – primetio je Gajšek, zahvalivši muškom delu hora “Vaznesenjski”, koji je duhovnom muzikom otvorio promociju njegovih izdanja.

Neke od poruka Gajšekovog iskustva i brojnih razgovora koje je preneo publici vredi pamtiti: Obožava se samo Bog, čovek se voli i poštuje;  Promena je uslov napretka; Oni koji veruju, u ono što veruju, to će im i biti; Na čoveku je da bude neodoljiv, autentičan stvaralac, da bude slobodan; Čemu večni život čoveku, ako nema promene; Moć je u reči, moć je u veri; Hrabri stižu do cilja; Biti religiozan znači strastveno tragati za smislom života, a hrišćanska poruka da “budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi” znači da sa duhovnim uzdizanjem uma moramo u sebi razvijati i dobrotu, a paralelno s tim i ljubav… Vrednuješ se koliko si doprineo društvu, lično bogatstvo ne donosi poštovanje…

Kako je nastala emisija “Agape”?

– Emisija Agape, nastala je u mom srcu, u nekim mojim ličnim traganjima. Ta neka 24. godina je bila godina moje raskrsnice, preloma, i tada sam počeo da postavljam sam sebi neka duhovna, egzistencijalna pitanja, i nekim Božjim promislom, brzo sam došao u kontakt sa profesorom Vladetom Jerotićem, upoznao se sa njegovim knjigama, delom, predavanjima. Takođe, na jedan čudesan način, pošto sam već radio u medijima, ja sam poželeo da ga intervjušem. To je bilo davne 1997. godine, to je bila jedna vrsta avagarde “Agapea”. Znamo da je “Agape” kasnije formulisan, 2005. godine i prosto, da nije bilo akademika Jerotića, “Agape” sigurno ne bi tako izgledao, niti bi imao tu popularnost, ni taj uticaj.

Šta čini Antologiju “Agape”?

– To su tri knjige, zapravo tri antologijske zbirke sa po 12 razgovora, gde sam nekim izborom kako bi i publika najbolje primila te razgovore, od patrijarha Pavla, Matije Bećkovića, Kusturice, Dušana Kovačevića, vladike Porfirija, đakona Nenada Ilića, Darka Tanaskovića, Ramba, Caneta, Točka, Jelene Genčić, Jovana Ćirilova, itd, to je u prve dve knjige,  a u trećoj imamo mini ciklus koji se zove “Religije u svetskoj književnosti”, gde smo sa stručnim licima, i naravno sa akademikom Jerotićem analizirali najznačajnija dela u istoriji literature od Epa o Gilgamešu, preko grčkih tragedija, Servantesa, Dantea, Šekspira, naravno, ruskih i nemačkih klasika kao što su Dostojevski, Gogolj, Tolstoj, Kafka, Man…

Kada ste pored toliko kvalitetnih i umnih sagovornika onako Sokratovski saznali koliko ne znate. Uz to tvrdite da je čovek što više zna sve nesrećniji?

– Pa to je od početka sasvim jasno, da čovek to više širi svoje znanje, da shvata koliko ne zna, ali to ne treba da ga razočarava, unesrećuje, već da život doživi kao jednu tajnu, misteriju, kojoj treba da se prepusti. U suprotnom, onda bismo stalno bili depresivni, kako smo nedovoljno obrazovani, kako smo glupi, kako smo neznalci, a to nije to. Mislim da Bog od nas ne traži da znamo sve činjenice, nije sve u činjenicama, nije sve u informacijama, nije sve ni u znanju, jer što kaže jednan mudrac “šta će mi to znanje, ako nije pretvoreno u mudrost”.

Kada govorite o porodici, šta poručujete?

– Porodica je uvek na udaru, nažalost, ali ja nikada nisam bio defetista pa da kažem bitka je izgubljena, ne, možda smo izgubili neku bitku, ali rat, sigurno ne. Postoji armija ljudi koji apsolutni smisao nalaze u porodici. Drugi je problem što nismo dovoljno orijentisani, nismo možda dovoljno spremni na žrtvu, pa što kaže ona pesma “jedna svađa nije kraj”, ali u našoj realnosti zaista jedna svađa dovodi do kraja. Mislim da to nije dobar trend, treba dati šansu i porodici i ljubavi i braku. Kad sam bio mlad dao sam sebi dve zapovesti, da budem dobar, pošten, a uporedo s tim i moralan.

(Ceo intervju u najnovijem „Glasu“)

Ostavite odgovor