ПОСТАВЉЕН ПАНО НА ЗГРАДИ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ, ПОСВЕЋЕН ТРАГИЧНО НАСТРАДАЛИМ МЛАДИЋИМА
“Некада деца добра и мила, сада анђели прерано добијених крила, пре времена скочили са животног брода, најсветлије звезде небеског свода. Сећања нека досегну до бескраја, поносни ђаци Божијег раја!” На иницијативу аутора овог текста Лене Белошевић, постављен је пано на згради Економске школе, у Господар Јовановој улици, посвећен трагично настрадалим младићима, Ивану Станчићу, Луки Мићовићу, Огњену Васиљевићу и Николи Зекавици, у саобраћајној незгоди која се догодила 26. јуна, у селу Јанчићи, код Чачка. Ученички парламент, на челу са председницом Милицом Петровић, ову идеју је подржао и учествовао у њеној реализацији. У знак сећања на четири бивша ученика Економске школе и Гимназије, пано је званично представљен данас, у присуству родитеља настрадалих, професора и ђака.
Од четворице трагично настрадалих младића, крајем јуна, школски другови су се опростили и пуштањем хиљаде белих балона на Градском тргу, где су се окупили и пријатељи, рођаци, Чачани који су желели да одају почаст. А како се ништа не дешава случајно, четири балона су се задржала на врху уличне светиљке… И баш тај моменат подстакао је Лену Белошевић, ученицу одељења 4/2 Економске школе, да поставе пано како би сећања на Огњена, Николу, Ивана и Луку досегла до бескраја.
– Идеју смо почетком школске године предложили Ученичком парламенту, коју су ђаци и професори подржали, а по одобрењу директора, започели смо реализацију. Такође, велика подршка у спровођењу наше идеје била је професорка Љиљана Радојковић, координатор Ученичког парламента. Изабрали смо штампарију “Медиграф”, која је бесплатно урадила пано и сваку нашу замисао реализовала. Идеју, као успомену на четири настрадала младића, подстакао је моменат пуштања балона, а додатни подстицај била је чињеница да мурал није могао да се уради у центру града. Пошто нисмо желели да Иван, Лука, Огњен и Никола остану незапамћени, прво смо хтели да урадимо мурал на зиду наше школе. Међутим, за то је било потребно много времена, а нисмо имали ни адекватан простор, па смо одлучили да урадимо пано, попут билборда. Захваљујући породицама настрадалих младића, изабрали смо фотографије и осмислили текст за плакат. Поново смо проживели веома тешке тренутке, као првог дана распуста, 26. јуна, када су четири живота угашена, када је читав град туговао, а сада желимо да их Чачак заувек памти – рекла је Милица Петровић, председница Ученичког парламента Економске школе, наглашавајући да је добро што је пано постављен кроз једну од главних, прометних улица, како би се грађани сетили трагично настрадалих младића, који нису били под дејством алкохола, нити психоактивних супстанци, али и истовремено били опомена возачима, пре свега, младима.
Захваливши директору школе Владану Ницовићу, ученицима, посебно Лени Белошевић и Милици Петровић и фирми “Медиграф”, која је била спонзор идеје, професорка економске групе предмета и координаторка Ученичког парламента Љиљана Радојковић је рекла да “због превелике брзине, тренутка непажње, сада банер чува њихове ликове, а све нас и опомиње и учи, што је одувек и био задатак школе”.
Иако је тешко наћи речи у оваквим моментима, породице Васиљевић, Мићовић, Станчић и Зекавица, неизмерно су захвалне ученицима, друговима, другарицама, колективу Економске школе: “То је само потврда велике љубави наше деце. Сва деца су нам добра, ми одрасли само треба да им дамо љубав и пажњу, а то се види у њиховим погледима и осмесима. Такви су били њих четворица”.
А потом је за поносне ђаке Божијег раја, за Огњена, Николу, Ивана и Луку уследио аплауз, помешан са сузама и вечним сећањима.
Н. Р.
“МОМЦИ, ОВО ЈЕ МОЈЕ/НАШЕ ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ”
– У знак сећања на погинуле другаре, из љубави и поштовања према њима и њиховим породицама, покренули смо иницијативу која неће дозволити да њихови осмеси, заједно са њима оду у заборав. Ове клупе памтиће ваше постојање, сви ови људи ваше осмехе, а Град Чачак ће под овим небом чувати успомене и пружити утеху онима који су остали иза вас. Јер смо сигурни да негде у бескрају осећате нашу љубав! Момци, ово је моје/наше последње збогом – рекла је Лена Белошевић.
