„Ако не разумеју реч речете језиком, како ће се разумети шта говорите? Говорићете у ветар…“ (Свети апостол Павле)
Као и на свом почетку, ћирилици и данас требају бедеми. Предраг Јовановић из Параћина и Александар Јеленић из Тополе, глумци и идејни творци представе „Бедеми ћирилице“, већ четири године, налик Светој браћи Ћирилу и Методију, крстаре градовима и местима у којима се говори српски, не би ли те утврде ојачали или, тамо где је то потребно, поново их изградили. Представу су одиграли прошлог четвртка, 19. октобра, прво, пред основцима у Мрчајевцима, а у вечерњем термину у Културном центру Чачак, у оквиру Књижевног програма.
„ПИСМО ЈЕ ДОКАЗ НАШЕГ ПОСТОЈАЊА“
Александар и Предраг су 2019. године дошли на идеју да направе представу о Ћирилу и Методију, која до сада никада није урађена. На њихов позив, одазвао се редитељ Милић Јовановић, затим и Владимир Ђорђевић који је написао текст… Представу је музички проткао виртуоз на фрули Милинко Ивановић Црни, а у давна времена публику је сценографијом и костимима вратила Ана Колбјанов. Сви они нису ни слутили да ће представа толико дуго бити играна, а ускоро ће обележити и јубиларну, 50. изведбу, већ заказану за 24. новембар у Крагујевцу.
– Представа живи! И ми смо задовољни реакцијама публике. Доста путујемо и наш је утисак да је свуда добро прихваћена, али, чини нам се, да је то за нијансу боље у Републици Српској. Недавно смо били и у Инзбруку, у Аустрији, где је публика била одушевљена… – испричао нам је уочи представе у Чачку Александар Јеленић, који тумачи Методија, истичући да бедеми ћирилице нису баш чврсти, јер је данас значај нашег писма пољуљан:
– Надамо се да нашом представом дајемо свој допринос да се бедеми ојачају. Ово је један од начина да се мало освестимо, да чувамо наше писмо, јер је то део нашег културног идентитета. И доказ нашег постојања! – рекао је Александар, који је, као учитељ, у прилици да „на терену“ сагледа положај ћирилице међу најмлађима:
– Борба је непрестана, као и у свим осталим областима. Улажемо напоре да се задржи свест о значају образовања, али, бојим се, и тај сегмент нам је угрожен, као и култура. Наравно, све полази од породице. Али, сви заједно морамо много више да радимо, да се вратимо на прави пут – сматра Александар Јеленић.
Његов колега Предраг Јовановић, у представи млађи брат Ћирило, каже да су и њих двојица, кроз причу коју играју, научили много нових ствари.
– Александар и ја смо знали мало тога о Ћирилу и Методију, јер се кроз наш образовни систем не говори много о њима. Зато је и настала идеја да се на сценски начин прикаже њихов животни пут. Када је Владимир Ђорђевић, сјајан писац из Крагујевца, написао текст, сазнао сам и то колико су они имали проблема на том путу описмењавања словенског народа – истакао је Предраг.
И он види јасну паралелу између оног времена (9. век) и садашњег тренутка када је реч о ћирилици.
– Ситуација се није много променила, можда су се једино промениле методе… Једним делом смо заслужни и ми као народ што је ћирилица угрожена… На нама је да чувамо наше писмо и од нас све зависи – закључује Предраг, изговарајући, као поруку, реплику из представе: „Слово је стуб, а реч је темељ. То, кад имаш, народ лако узраста“.
Мада су је играли много пута пред ученицима основних и средњих школа, представа „Бедеми ћирилице“ намењена је широј публици. Како наглашава Предраг, за ђаке млађег узраста је значајан визуелни утисак, јер кроз представу могу много тога да сагледају. Старијима је битан текст, јер могу боље да разумеју историјску потку приче о Ћирилу и Методију.
Како је написано у најави представе, прича „Бедеми ћирилице“, говори „о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија, о њиховој борби и личној драми на путу ка писмености, просвећености, одуховљености и језику и писму које оплемењује дух словенски. Ово је песма, али и плач, о градњи бедема који вековима брани наше постојање“.
Александар и Предраг се надају да ће представу играти још много пута, све док постоји потреба да се чувају бедеми ћирилице.
СВЕТА БРАЋА ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
Ћирило (пре монашења Константин) и Методије били су рођена браћа. Родом су из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр провео је десет година међу Словенима (македонским) и тако је научио словенски језик. Методије се замонашио на гори Олимп, где му се касније придружио и млађи брат Ћирило. Али, када је хазарски цар Каган потражио од византијског цара Михаила проповеднике вере Христове, тада су, по заповести царевој, послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и народа.
После извесног времена вратили су се у Цариград, где су саставили прву словенску азбуку (глагољицу) од тридесет осам слова и почели да преводе црквене књиге с грчког на словенски. Великоморавски кнез Растислав је 862. године од цара Михаила затражио свештенике и учитеље који ће проповедати хришћанство. Браћа су дошла у Моравску. У тој области и у Панонији вршили су и просветитељску мисију међу словенским народима…
На позив папе отишли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравску и до смрти се трудио да утврђује веру Христову међу Словенима. По његовом упокојењу (885. године), мисију међу Словенима наставили су њихови ученици, предвођени Климентом и Наумом, творцима ћирилице.
Православна црква Свету браћу Ћирила и Методија, који се називају и „словенским апостолима“, слави 24. маја. Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан Светих Ћирила и Методија је Дан словенске писмености и културе, а од 2019. празник се обележава и у Србији. УНЕСКО је 2013. прогласио годином словенских просветитеља Ћирила и Методија.
В. Т.
(Извор: „Православље“, Чачански глас)
ПОСЕБНА ПУБЛИКА У МРЧАЈЕВЦИМА
Представу су у четвртак пре подне гледали ученици од петог до осмог разреда из Мрчајеваца, Трепче и Бреснице, који су испунили салу Дома културе у Мрчајевцима. Како је објавио сајт Школске управе у Чачку, „публика је на крају представе аплаудирала глумцима, а глумци – својој публици, посебно захваливши за пуну пажњу, заинтересованост и пристојност најмлађе публике, коју ће, како су сами рекли, дуго памтити!“
„ДАНИ ВУКА КАРАЏИЋА“ У НОВЕМБРУ
Чачанско Удружење „Чувари дела Вука Караџића“, по трећи пут, организује Културно-образовну манифестацију „Дани Вука Караџића у Чачку“, у сарадњи са бројним сарадницима из локалне заједнице – Градом Чачком, институцијама и удружењима. Манифестација траје од 1. до 18. новембра, а представа „Бедеми ћирилице“ је тематски увод у програм.
– Имамо срећу да програм који негује културну баштину, који се стара за очување најлепших вредности наше културе – за српски језик, ћирилицу, за духовни преображај нашег народа, подржавају експерти из наше струке. У овогодишњем програму учествује чак седам доктора наука са Института за српски језик и књижевност, из Матице српске, са Филолошког факултета у Београду, из Вукове задужбине, са Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици… – рекла је Данијела Ковачевић Микић, председница Удружења „Чувари дела Вука Караџића“, најављујући веома богат новембарски програм.
