Пише Јелена Савић
„Само необавештени и они који не знају разлику могу ове две ствари стављати у исти кош“, подвукао председник Стрељачког савеза Србије Ненад Путник на отварању државног првенства одржаног у Ивањици.
После два недавна вишеструка убиства стрељачки спорт је добио негативну медијску пажњу. То је био повод за интервју са проф. др Ненадом Путником, председником Стрељачког савеза Србије о стању, могућим последицама и перспективама овог трофејног олимпијског спорта.
Како одговарате на покушаје поистовећивања стрељачког спорта и гађања у комерцијалним стрељанама?
Мајски масакри немају никакве везе са нама. Мора се направити разлика између спортског стрељаштва и гађања у комерцијалним стрељанама које се руководе финансијским интересима. Само они који су необавештени могу их стављати у исти кош. Спортско стрељаштво је традиционални олимпијски спорт који негује врлине, витештво, има значајан утицај на развој личности деце. Строго су прописани начин на који деца могу користити оружје и које оружје. Нашим правилником забрањено је да се вежба и такмичи оружјем великог калибра, којим су ови злочини почињени. Искључиво је, правилницима Европске и Светске стрељачке федерације и МОК-а, дозвољено ваздушно и малокалибарско оружје. Стрељачки савез Србије има историју дугу 136 година и није забележен ни један случај злоупотребе ових вештина којима овладавају наша деца. Дакле, стрељачки спорт је неспојив са било којим обликом криминала и девијантног понашања.
Какве последице све ово али и мере државе по питању набавке и коришћења оружја могу имати по овај спорт?
Може лако да се деси да наши репрезентативци који су Србији донели 14 олимпијских медаља постану колатералне жртве масовних злочина. Дугорочно може да изазове велике негативне последице на наш спорт. Ако се настави хајка и примене неселективне мере на стрељачки спорт ми нећемо моћи да увеземо оружје које је неопходно репрезентативцима за наступ на Олимпијским играма следеће године у Паризу. Ако се малолетним лицима забрани приступ стрељачким објектима без изузећа стрељачког спорта, остаћемо без подмлатка. Дакле, нећемо имати репрезентацију ни за Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године. Другим речима стрељачки спорт ће замрети у Србији. А није згорег поменути да је он најтрофејнији индивидуални олимпијски спорт. Зато ми као Савез апелујемо на државне органе да из нових мера изузму стрељачки спорт јер не заслужујемо да будемо кажњени будући да са овим злочинима никакве везе немамо.
Како ће се одразити на интересовање деце за стрељаштво?
Иако популарност стрељачког спорта расте континуирано годинама са новим олимпијским медаљама, сада се плашим да ће због неразумевања доћи до пада интересовања деце. Ми већ сада у појединим клубовима имамо случајеве да се деца и родитељи жале на етикетирање наших младих чланова. Друга деца упиру прст у оне који тренирају и кажу ви сте ти који убијају децу. То је последица негативног медијског одијума узрокованог непознавањем разлике између комерцијалног гађања и спорта. Зато сматрам да о томе треба више говорити, информисати јавност.
Сматрате ли да се стрељачки спорт равномерно развија по Србији поготову из угла да ни мало није јефтин?
Од 2017. године руководство Савеза се труди да га равномерно развија по читавој земљи. За то смо имали подршку претходног министра а и садашњег. Дакле, да не буде сконцентрисан само у великим градовима Београду, Нишу и Новом Саду већ и у малим срединама. Последњих година су оживели школе стрељаштва и Горњи Милановац и Ваљево, Косјерић, Ивањица. Имамо успешне младе спортисте који долазе из свих региона Србије. Ово је један од најскупљих спортова. Опремити једног стрелца је доста скупо. Треба да има: панталоне, блузу, ципеле, оружје, муницију. С друге стране, нисмо атрактиван спорт, практично смо медијски невидљиви, а онда не можемо очекивати ни неку подршку спонзора. Ослоњени смо на подршку државе, буџет који је врло скроман. Али, морамо се сналазити да помажемо клубовима да се развијају, оформе школе стрељаштва, а исто тако и да припремамо млађе категорије, обезбедимо кампове, оружје, опрему док Олимпијски комитет помаже око репрезентативаца.
Имамо ли младе перспективне стрелце који могу достојно заменити наше трофејне репрезентативце?
Имамо и у том смислу се не секирам. Наши јуниори освајају медаље на првенствима широм Европе и света тако да стижу адекватне замене ових данас славом овенчаних репрезентативаца Србије.
