– Тешко да ће данашња деца да узму игле у руке. Ми смо овде показале највредније хеклане и везене столњаке. Један је стар више од 120 година. Кроз колико је само руку прошао, а изгледа као да је нетакнут. Ако младе занима да науче да везу и хеклају, ми смо ту да им помогнемо – каже Младена Гојковић, председница Друштва „Српски јелек.“
И вече „Остани веран традицији“, које је „Јелек” по девети пут приредио у Народном музеју Чачак, представља тежњу да се сачувају праве вредности ручног рада. Пошто га ствара људска рука, скоро сваки примерак је јединствен. Само та чињеница је довољан сведок вредности. У сваки везени и хеклани комад одеће или покућства, жена је унела своја осећања, подсетила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја. Тако је вековима, пошто оба умећа имају дугу традицију и преносила су се са колена на колено.

– Хеклање је у Европи популаризовано почетком 19. века, коришћено је за израду чипке која је красила текстилне предмете у домовима и одећу. На тај начин, обични комади одеће постајали су уметнички изрази, украшени сложеним узорцима и детаљима. И вез има богату и дугу историју која сеже хиљадама година. Први записи потичу из Кине и Египта, где су богати мотиви и прецизни детаљи коришћени за украшавање текстила. Током векова, техника се развијала и ширила светом, усвајани су различити стилови и мотиви у различитим културама. Чини се прихватљивом оцена да је жена везом изражавала своја осећања: љував, веру, тугу и наду. Везом су се бавиле, не само жене из народа, већ и из највиших друштвених слојева… – навела је Делфина Рајић.

Она је говорила о традицији веза код нас. Постао је део свакодневног живота још у средњем веку. Везло се и на дворовима српских владарки и кнегиња, као и у манастирским келијама. За народни вез су коришћени скромнији материјали, али су били богате израде и лепоте.

– Школовање женске деце почетком 19. века подразумевало је подразумевало је и предмет ручни рад, као још једну активност, уз певање и лепо понашање – подсетила је Делфина Рајић.
У културно-уметничком делу вечери наступили су здравичар Милинко Гојковић, дечја секција Културно-уметничког друштва „Фабрике резног алата“, хармоникаш Драган Теофиловић и фрулаш Стојан Василијевић. Деца су подстакла и посетиоце да заиграју.

Чланице „Јелека” припремиле су и богату трпезу за посетиоце. Наговештавају и да вече посвећено везу и хеклању не би требало да буде њихова једина активност ове зиме.


– Летос смо свуда гостовале. Надам се да ћемо зимус, ако добијемо своје просторије, организовати прела. Преко нам је потребно да корисно проведимо време. Бавићемо се ручним радом, али и сазнавати о лековитом биљу и осталим животним стварима. Имам утисак да многе жене слабо излазе из куће. Евентуално, ако оду на неку забаву. Али, нема никакве чари само отићи негде, играти, сести и јести – сматра Младена Гојковић.