Aktuelno Društvo

SRPSKO KOLO NA LISTI UNESKA

NOVA KULTURNA BAŠTINA ČOVEČANSTVA

Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, uz porodičnu slavu, od 7. decembra 2017. je i kolo – tradicionalna narodna igra

Početkom decembra prošle godine, kolo, kao tradicionalna narodna igra kod Srba, upisano je na reprezentativnu UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na 12. zasedanju Međunarodnog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je održano u Južnoj Koreji, Srbija je imala svoje predstavnike i kandidovala je srpsko kolo. Ova nominacija je “privukla” veliku pažnju, kao veoma jedinstveno i zanimljivo kulturno nasleđe kod Srba.

Međunarodni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe čine predstavnici iz 24 zemlje sveta i sve su potisnice UNESCO-ve Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa. Do sada je na ovu listu upisano 399 elemenata nematerijalne svetske baštine iz 112 zemalja, što je veoma značajno ne samo na nacionalnom nivou, već i za podizanje svesti kod lokalnog stanovništva o čuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, naglašava Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

– Kolo je drugi element koji je iz Srbije upisan na reprezentativnu listu nematerijalne svetske baštine, a prvi je krsna slava. Cilj upisa kola na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa je da postane međunarodno vidljiv, da bude prepoznatljiv. Zahvaljujući ovoj listi različite zajednice biće podstaknute da aktivno doprinose očuvanju i prenošenju elemenata, kao dela sopstvenog kulturnog nasleđa – kaže Snežana Ašanin.

Nominaciju kola, kao tradicionalne narodne igre, pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe, koji se nalazi u Etnografskom muzeju u Beogradu, a na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe.

– Kolo je veoma stara tradicionalna srpska igra, u kojoj igrači, držeći se za ruke, formiraju krug. U srpskoj tradicionalnoj kulturi krug ima i značajnu magijsku ulogu, jer se smatra da je u krugu sve zaštićeno od negativnih, zlih sila, vila, vilenjaka, demona, od svega što može da naudi. Na primer, obredna igra oko mladenaca je simbol zaštite od negativnih sila, kako bi oni imali srećan brak i srećno potomstvo. Tako je nastalo izvorno kolo, a kasnije je dograđivano dobrom muzikom i dobrim ritmom. Svako podneblje ima svoju tradicionalnu igru. Kolo igraju Srbi i ostali narodi koji žive u našoj zemlji. Veliki doprinos očuvanju kola su izvorna kulturno-umetnička društva, kojih ima mnogo u Srbiji i dijaspori. Kolo, pored ritma, igre, koraka, neguje i druge vidove nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao što su stari zanati kojima se kulturno-umetničkim društvima obezbeđuju dobre tradicionalne nošnje i opanci – objašnjava Snežana Ašanin.

Dosije je pripremljen u saradnji sa predlagačima elementa za UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a to su bili Fakultet muzičke umetnosti, Ansambl tradicionalnih igara “Kolo” iz Beograda, Centar za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, uz pomoć Ministarstva kulture i podršku mnogih pojedinaca, lokalnih zajednica, raznih institucija, nevladinih organizacija, raznih stručnih udruženja…

– Na nacionalnu listu može da se upiše sve ono što predstavlja živo kulturno nasleđe, što ima naslednike, za šta možemo da tvrdimo da će u budućnosti biti održivo. To može biti neki stari zanat, ili običaj – podseća etnolog Snežana Ašanin, dodajući da se za sledeću nominaciju priprema dokumentacija i bogat video materijal o zlakuskoj grnčariji.

N.R.

 

Оставите одговор