Тајна вечера или Последња вечера је вечера коју је у четвртак, два дана по уласку у Јерусалим, Христос пре свога мучеништва и смрти одржао са апостолима, по правилима пасхалне гозбе код Јевреја. На Тајној вечери установљена је Евхаристија – Свето причешће.
Значење и порука Тајне вечере
Прича о Тајној вечери у ноћи пре Христовог распећа је објављена у четири књиге Новог завета (Матеј 26:17–29; Марко 14:12–25; Лука 22:7–38; и 1. Коринћанима 11:23– 25). Писма светог апостола Павла и Дела апостолска показују да су рани хришћани веровали да је на Тајној вечери Христос симболично показао своје посланство месије које се дешава због смрти на крсту при коме је као јагањац жртвован за људски грех.
Синоптичка јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) и рана традиција цркве потврђују да се Тајна вечера догодила на Пасху. Према библијском извештају,Исус је послао двојицу својих ученика да припреме јело и састао се са свим ученицима.
Рекао им је да ће га један од њих издати. Након што је благословио хлеб Исус им је рекао: „Узмите, једите; ово је Тело моје које се ломи за вас, ради опроштења грехова.“ Када кад је благословио Чашу вина рекао је: „Пијте из ње сви; ово је Крв моја Новога завета која се лије за вас, и за многе, ради опроштења грехова.„
Мада извештај о распећу у Јеванђељу по Јовану указује на то да Тајна вечера није могла бити пасхална трпеза, многи тумачи прихватају извештај дат у синоптичким јеванђељима.
Евхаристија – Света Тајна
Причешћем, Светом тајном коју је установио сам Исус Христос у молитви благодарења и чину благосиљања хлеба и вина (Лк. 22,19-20), на последњој Тајној вечери са апостолима, црква актуелизује Христово свештено искупитељско дело, сажето у Његовој жртви или Васкрсењу (1. Кор. 11,23-26; Мт. 26,26; Лк. 22,17-19). Црква и Евхаристија јесу две нераздвојиве стварности, зато што је савез Новога Завета, из којег се рађа нови народ Божији, запечаћен крвљу Исуса Христа (Мт. 26,26-28; Мк. 14,31). За православну теологију, Евхаристија није просто свештено дело, него конвергентни центар свеколиког црквеног живота.
Евхаристија обнавља у садашњости јединствену жртву Новога Савеза, принету једанпут за свагда, од Великог Првосвештеника, Исуса Христа, Који није штедео Свој живот, него је дао Себе као цену нашег искупљења (Јевр. 8,6; 9,24-25; Кол. 1,4). „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (1. Кор. 11,26). А Његова жртва није дело слабости, него дело љубави и посредовања, преласка из смрти у живот (Јевр. 10,10).
Два аспекта Тајне вечере традиционално су приказана у хришћанској уметности: Христово откривање апостолима да ће га један од њих издати и њихова реакција на ову најаву, и успостављање Тајне Евхаристије уз причешће апостола.
Ранохришћанска уметност (око 2. до 6. века) није наглашавала поједине аспекте Тајне вечере, али је после тога православни Исток углавном фаворизовао композиције које су наглашавале симболичку страну догађаја, а Запад је фаворизовао оне који су наглашавали наратив.
У ранохришћанској уметности присуство рибе на столу симболизује установу Евхаристије. Овај симбол се појављивао у западним приказима причешћа апостола све до 15. века, када су га заменили путир и нафора.
Извор: РТС