Kako je danas istakao gradonačelnik Čačka Milun Todorović, želja lokalne samouprave je da se korita reka urede u onom formatu koji je elaboratom i zakonski moguć, podsećajući da je titular vodotokova prvog reda je JP „Srbijavode“. Trenutno je u toku vađenje šljunka i peska iz Zapadne Morave kod brane u Parmencu, a kako se zbog ovoga u javnosti vode žestoke polemike, Todorović je objasnio da se trenutno uklanjaju nanosi od poplava iz 2014, 2016, pa i 2020 godine. Da bi se šljunk koristio za autoput potrebno je da se uzorkuju svi materijali.
-Naravno ogromna vađenja peska i šljunka traže elaborat i dozvolu, za sada je izvođeči nemaju, jer ovi radovi obuhvataju vađenje onog mulja koji je nanet prethodnim poplavama. Radi se ispitivanje tog šljunka, pre svega da li je on dobar za autoput, ako se pokaže da jeste, mislim da je to odlično, jer možemo jednim udarcem da ubijemo dve mušice. Dobijemo uređeno korito Morave, mnogo veću bezbednost za naše sugrađane, a i da kineski partner ima kvalitetan pesak za nasip trupa autoputa – rekao je Todorović. On je naglasio i da vodosnabdevanje žitelja Čačka nije ugroženo:
–Mi smo sačuvali četiri hektara vodozahtavata, koji je na kilometar od brane u Parmencu, što predstavlja rezervne kapacitete za vodosnabdevanje grada. To je vrlo bitno, jer imao alternativnu mogućnost vodosnabdevanja.
Todorović je istakao da je sada idealno vreme da se uredi korito Morave u delu Parmenca, upravo kada su ustave na brani podignute.
-Na tom delu je i ulazma građevina za kanal za navodnjavanje. Želja nam je i da kada se spuste ustave u junu, da se ispod brane u Parmencu uredi korito. Mi smo pričali sa direktorom „Srbijavoda“ Puzovićem, oni su ostali u obavezi da sa kineskim izvođaćem i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture definišu obim radova – istakao je gradonačelnik. Rekao je da razume i poštuje zaštitnike prirode i ptica:
-Mislim da se mora naći najbolje moguće rešenje, pre svega za građane, ali naravno i za biljni i životinjski svet. A to je moguće samo zajedničkim radom. Ipak, celu ovu sliku bi trebalo gledati šire. Veoma poštujem stav stručnjaka za zaštitu priorode, pre svega, u ovo slučaju, ptica, ali mislim da ako se oni slažu i ako se uključe zajedno sa JP „Srbijavode“ u rešenje ove situacije, verovatno staništa mogu da budu negde u blizini – rekao je Todorović. On je ovom prilikom podsetio i da je korito Zapadne Morave 2017. godine produbljeno u Ovčar Banji, što je mnogo značilo u prevenciji od katastrofalnih poplava:
-EPS je uložio 57 miliona dibnara u uređenje korita Zapadne Morave u Ovčar Banji. Korito je produbljeno, prošireno i nasuta je obala sa levog toka. Što je mnogo veća dobit, jer takvo korito sprečava velike katastrofe od polava.
I. M.
