Aktuelno Kultura

U DOMU KULTURE 37. GODIŠNJA IZLOŽBA LIKOVNOG STVARALAŠTVA 55 AMATERA MORAVIČKOG OKRUGA

U ČAST BERBATU I NAIVI KOJOJ SE CEO SVET DIVI       

U holovima Doma kulture od 15. januara postavljena je 37. Godišnja izložba likovnog stvaralaštva amatera Moravičkog okruga, koja je ove godine okupila stvaraoce iz udruženja koja deluju na ovom prostoru. Među 55 autora sa 110 izloženih radova, nalaze se članovi Udruženja ljubitelja umetnosti “Estet” iz Čačka, Udruženja “Rudnički vidici” iz Gornjeg Milanovca i Udruženja samoukih slikara i vajara Dragačeva.

Organizator programa Baćko Bukumirović napomenuo je da je “amaterizam sa svojim idejama početak i preteča svega što kasnije nastaje u akademskom slikarstvu i vajarstvu” i naglasio da je ova izložba posvećena umetniku koji je “opravdano odsutan, ali će uvek biti prisutan među nama”. Reč je o Miroslavu Berbatoviću Berbatu, slikaru naivcu, rođenom u selu sa prelepim imenom Visibaba…

 

-Delovao je na prvi pogled tmurno, a u sebi i na svojim slikama poneo je iz svoje Visibabe vaskoliko proleće, deleći ga neizmerno sa ostalim ljudima. Berbatove slike su proputovale čitav svet, kao da je Magelan… Od Južne Amerike do Australije, a u onoj drugoj, moćnoj Americi, imao je samostalnu izložbu u Vašingtonu, preko puta Bele kuće. Danas se njegove slike nalaze u galerijama i privatnim kolekcijama širom bivše Jugoslavije, u Berlinu, Wujorku, Wu Delhiju, Kamberi, Pertu, Parizu, Vašingtonu… Zastupljen je u Muzeju naivne umetnosti u Jagodini, u enterijerima mnogih ambasada u Beogradu. A kažu – amater. Zbog toga je i bio tmuran. Nosio je gorčinu u sebi… Radio je u Zavodu za transfuziju krvi u Čačku… Mnogo se po kafanama i izložbama družio sa jednim glumcem iz čačanske Ciganmale… Kad izađu iz kafane, ličili su na dve “visibabe”. Iz tog druženja jednog septembarskog jutra 1997. nastao je i jedan tekst koji je glumac zapisao na zamašćenom papiru u koji je bio uvijen burek, posmatrajući život na njegovim slikama… Tekst je dospeo do novinara Radovana M. Marinkovića. Kumovao mu je naslovom ”Zaustavljeno vreme” i predao ga književniku Milenku Pajiću, koji je tekst objavio u časopisu za književnost i kulturu “Art 032”.

U tom tekstu je pored ostalog pisalo: “Slikar je sliku naslikao i trenutke iz prošlosti zaustavio. Sećanje na lepotu je sačuvao i u svoju dušu neprolaznost utkao…” I sve je utonulo u tišinu. I u duši, i u slici… I trenuci, i sećanje… To se zove trajanje…” – čitao je Dušan Jakovljević, PR Doma kulture, tekst Baćka Bukumirovića posvećen Berbatoviću i sećanju na njihovo druženje.

O postavci ove izložbe već petu godinu brine likovni pedagog Tihomir Mlađenović, koji se u svom obraćanju osvrnuo na raznovrsnost tehnika i motiva kojima su se ljubitelji likovne umetnosti predstavili. I ponovo je predložio da se iz naziva izložbe izbriše amaterizam, jer su to dela nastala iz same ljubavi prema umetnosti, a ta ljubav se ne rukovodi pravilima. U program otvaranja izložbe nastupila je ženska pevačka grupa “Lira”, pod umetničkim rukovodstvom muzičkog pedagoga Momčila Dragojevića. Odabranim stihovima Baćko Bukumirović se još jednom obratio uspomeni na Berbatovića…

Z. L. S.

Оставите одговор