У ГУЧИ ОДРЖАН ДРУГИ НАЦИОНАЛНИ САСТАНАК О КРОМПИРУ
ЗА ОПОРАВАК ПРОИЗВОДЊЕ НЕОПХОДНА ЈАЧА ПОДРШКА ДРЖАВЕ
Србија је у последњих десет година постала велики увозник конзумног кромпира, што нам никако не иде у прилог, пре свега, због прехрамбене сигурности становништва, закључак је другог националног састанка о кромпиру, који је одржан у Гучи 7. августа, током првог дана 65. Драгачевског сабора трубача. Први национални састанак о кромпиру у Србији одржан је прошле године за време одржавања 64. Сабора трубача у Гучи, чиме је настављена традиција из седамдесетих година прошлог века, када су се у српској престоници трубе састајали чланови Савезне групације Југославије за производњу и промет кромпира – произвођачи, прерађивачи и трговци, који су разговарали о пресеку стања у производњи ове пољопривредне културе и на основу тога одређивали висину откупне цене овог повртарског производа. И први и други национални састанак о кромпиру организовало је Удружење за кромпир Србије са циљем унапређења производње, прераде и потрошње овог повртарског производа.
Овогодишњем састанку у Гучи присуствовали су представници Удружења за кромпир Србије: мр Божо Ивановић из Чачка и Павел Валент из Лалића код Оџака (Војводина), потпредседници Скупштине, Живојин Бијелић из Бачког Маглића, председник Извршног одбора, др Живко Бугарчић, потпредседник Извршног одбора, проф. др Горан Дугалић са Агрономског факултета у Чачку, члан Извршног одбора, Милић Домановић, потпредседник Надзорног одбора, Душан Р. Ивановић – секретар Удружења, Милош и Младен Вучковић из Заблаћа, Александар Стојановић из Косовске Митровице и Горица Драгутиновић из Виче, чланови Удружења. Састанку су присуствовали: Владан Виријевић, државни секретар и Колинда Хрехоровић, руководилац Групе за воће и поврће у Министарству пољопривреде, Ана Лапчевић, директор Рeгионалне привредне коморе Ужице и Невена Деспотовић, стручни сарадник.
СРБИЈА – ВЕЛИКИ УВОЗНИК КРОМПИРА!
Стање у производњи кромпира у Србији и Европи представио је др Живко Бугарчић, посебно истичући да је наша земља постала велики увозник кромпира..
– Употреба свежег кромпира, односно, његова припрема у домаћинствима, генерално опада у целој Европи, а у порасту је потрошња помфрита. Такав тренд је присутан и у Србији. Домаћа производња кромпира у последњих десетак година бележи тенденцију великог пада, што је утицало да наша земља постане велики и редовни увозник конзумног кромпира. Годишње увозимо око 40.000 тона конзумног кромпира, а помфрита око 27.000 тона са сталним тенденцијом раста од четири до шест процената. Килограм полузамрзнутог помфрита супституише око два килограма свежег кромпира, што значи да је укупна зависност Србије од увоза око 100.000 тона свежег кромпира, односно око 40 одсто његове укупне потрошње. Позитивне промене су присутне у производњи и извозу чипса, у који се годишње преради око 82.000 тона кромпира. Србија је на 13. месту извозника чипса и он је, због свог доброг квалитета, мађу најскупљима у Европи – навео је др Бугарчић.
И ВОДЕЋИ ЕВРОПСКИ ПРОИЗВОЋАЧИ СМАЊИЛИ ПОВРШИНЕ ПОД КРОМПИРОМ
Због изузетно ниских цена кромпира, који се увозио из земаља северозападне Европе у претходних 10 месеци, а првенствено из Француске, и ове године Србија је забележила пад производних површина под овом културом. Паду домаће производње доприноси увоз кромпира без икаквих ограничења у једном делу сезоне и због тога је, како је речено на скупу у Гучи, потребно увести заштитни прелевман од окробра до фебруара, баш у периоду када се овај производ увози из земаља које имају хиперпродукцију. И климатске прилике су доста неповољне и производња је рентабилна само у условима редовног наводњавања производних површина. Велика су и улагања рада и капитала, низак степен механизованости, а радна снага скупа, што додатно угрожава одрживост ове производње. Ту су и недостатак складишног простора и присуство великих маржи посредника у продаји кромпира.
– Скоро читава Европа је имала два, три јака топлотна таласа у овој години, што ће условити значајан пад приноса кромпира. Процењује се да су водеће четири земље – Немачка, Француска, Холандија и Белгија, ове године смањиле површине под кромпиром за готово 100.000 хектара, па се само по том основу очекује умањење рода за око 4,5 милиона тона. Увозни кромпир ће ове године бити знатно скупљи, а Србија има потребе да увезе најмање 40.000 тона конзумног кромпира, и на жалост, поново више од 20.000 тона кромпира за прераду у чипс због проблема са фитоплазмама које су направиле велику штету на највећем броју њива у читавој Војводини – навео је Бугарчић.
Чланови Удружења за кромпир Србије су на састанку говорили о бројним проблемима са којима се суочавају произвођачи, међу којима су посебно истакли: високе таксе у производњи семенског кромпира, мале субвенције државе, дампиншке цене због увоза конзумног кромпира, стални пад домаће производње, отежанu продајu овог пољопривредног производа…
– Како су показали примери добре праксе у бројним европским држава, и у нашој земљи треба да се ојача сарадња државног, привредног и цивилног сектора на промоцији продаје и потрошње домаћег кромпира и јела од кромпира у циљу заустављања даљег пада производње – истакао је Душан Р. Ивановић, секретар Удружења за кромпир Србије.
Колинда Хрехоровић, руководилац Групе за воће и поврће у Министарству пољопривреде, истакла је значај удруживања произвођача, посебно најављујући доношење Правилника о организацијама – удружењима произвођача по узору на државе у Европској унији, који би требало да помогне у решавању проблема у производњи и промету пољопривредних производа у Србији, укључујући и кромпир.
Државни секретар Владан Виријевић је истакао да ће Министарство пољопривреде помоћи решавање одређених проблема у производњи и продаји домаћег кромпира кроз сарадњу са трговинским ланцима у Србији.
Како је нагласила Ана Лапчевић из Привредне коморе Ужице, Привредна комора Србије је заинтересована да учествује у програмима промоције продаје и потрошње домаћих пољопривредних производа у циљу одрживог развоја домаће пољопривредне производње.
Имајући у виду високе трошкове производње кромпира, али уједно и значај овог повртарског производа за исхрану становништва и одрживи развој села Србије, као и искуства других држава у региону, да би се поправила ситуација у овом сектору, како је истакнуто на састанку, у наредном периоду би требало интензивније да се ради на: повећању производних површина под наводњавањем, смањењу трошкова такси у производњи семенског кромпира, подизању висине субвенција у овој области, очувању и гајењу старих и одомаћених сорти (као први корак у обезбеђењу прехрамбеног суверенитета), јачању помоћи државе у решавању статуса Центра за кромпир у Гучи, као и укључивању релевантних организација у израду Националне стратегије за кромпир.
В. С.
Фото: Архива саговорника
