УЛИЦА СТАРИХ ЗАНАТА И ОВЕ ГОДИНЕ ЗАДИВИЛА ПОСЕТИОЦЕ „ТРУБЕ“
Драгачевски сабор трубача у Гучи верно чува традицију, старе занате и обичаје, па је управо због тога и ове године Улица старих заната била у великој жижи интересовања и домаћих и страних сабораша. Баш као и ранијих година, у њој су се током саборских дана окупили представници разних удружења, занатлије, произвођачи и прерађивачи пољопривредних производа, како би у српској престоници трубе изложили своје рукораде и производе из домаће радиности.
Улица старих заната је и ове године током саборских дана засијала пуним сјајем и омогућила посетиоцима Гуче да се упознају са нашим старим занатима и пазаре врло квалитетне производе ручне израде из различитих делова Србије – земљане лонце, плетене корпе, опанке, гуњеве и јакне, сувенире од дрвета и стакла… Добрo су се продавали и производи вредних чланица удружења сеоских жена – слатко, џемови, сокови, ликери и друге домаће ђаконије.
Међу учесницима изложбе старих заната биле су и представнице Удружења домаће радиности „Босиљак“ из Чачка, основаног пре 15 година са циљем да чува традицију и старе занате.
– Од 2010. године, када је наше удружење основано, преносимо своје знање млађим поколењима, јер је наш циљ да се сачувају од заборава природни материјали и ручно рађени предмети. Бавимо се ручним радом, израдом сувенирског програма, народних ношњи… Доста радионица одржавамо, окупљамо младе и преносимо им знања и вештине. Главни циљ нам је од почетка био да анимирамо децу са посебним потребама, да им пренесемо наша знања и вештине, али у недостатку простора то није било лако реализовати, тако да смо увек више радиле на терену. Доста тога одрадимо и код нас, мада је скучен простор, али најчешће одлазимо у ШОСО „1. новембар“, Завод за слепе и слабовиде и „Зрачак“, у установе које се стручно баве децом са посебним потребама. Има нас у удружењу доста, пуно и радимо. Ово је 15. година од када учествујемо на Сабору трубача у Гучи и много нам је драго што смо почаствовани да у Улици старих заната добијемо своје место и представимо своје производе. Наше производе купују претежно странци, али и домаћи гости. Тако је било и претходних година – истакла је Славица Петровић из Удружења „Босиљак“ Чачак.
Велики љубитељи укусне хране највише су застајали поред штанда на коме су били изложени земљани лонци, сачеви, пекачи, ћасе и котлићи из Злакусе, која је постала на далеко позната по врло квалитетној ручно рађеној грнчарији. Посетиоци Сабора су подједнако били заинтересовани и за корпе од прућа Милана Павића из Горјана, врсног мајстора корпарског заната.
– Плетем корпе више од 30 година. И мој отац их је некад плео за кукуруз, сено, мало за себе, мало за комшије. Тако сам и ја почео да их плетем уз њега и у томе напредовао. Плетем и старинске ограде, не знам где их нисам плео… У свему томе најтеже је припремање материјала. Занат је леп и креативан, али полако изумире, јер нема заинтересованих да га науче и наставе. Сви би да плету корпе од готовог, али треба спремити материјал, а то захтева време. Често возим и где год да кренем гледам да ли има добро дрво, а имам и сопствене, првокласне врбе које сам засадио. Многи ме питају докле ће трајати стари занати. Најчешће им одговарам да ће их бити све док руке занатлија раде, а када оне престану и ако нико не овлада тим умећем – нестаће и стари занати. Такав је случај и са корпарским занатом. Нисам још увек пронашао ко ће да ме наследи. Баш штета! Сви би да се опробају у плетењу корпи, али кад нестане прућа, прође их и воља. Редовно долазим на Сабор трубача у Гучи, а да не причам о Златибору, Рудом, Кучеву… Једини се бавим овим занатом, много путујем и моји производи су тражени – рекао је за „Чачански глас“ Павић, изражавајући жаљење што стари занати полако одумиру и што су млади слабо заинтересовани за њих.
Прилику да у Улици старих заната изложе своје домаће производе – ликере, сокове, џемове и слатко нису пропустиле ни Ана Станишић из Удружења „Рајка Боројевић“ из Доњег Дупца и Снежана Страњанчевић из Живице.
– Ово су домаћи производи чланица нашег удружења. Правимо их на стари, традиционални начин. Нема ништа боље и здравије од домаће хране припремљене по рецептима наших мајки и бака. Сабор трубача у Гучи за нас представља одличну прилику да промовишемо наше домаће производе и ручне радове. Озбиљнија продаја производа се може очекивати тек последњег саборског дана, јер људи за сада само разгледају, а тек када пођу кући дођу да купе оно што им се свидело – рекла је Ана из Властељица.
– Изложила сам слатко, ликере, џемове, мелеме, углавном све што производимо на нашем пољопривредном газдинству. Све што нам остане од пољопривредних производа, а да нисмо продали, прерађујемо код куће, тако да нам је долазак у Гучу идеална прилика да покажемо нашем народу, а и страним туристима, да имамо здраве домаће производе. Реч је о природним, органским производима, које користе и моји унучићи и који су веома квалитетни и здравствено испрвни. Иначе, своје производе претежно продајем код куће, а Сабор трубача је за мене само прилика да ме људи виде и упознају, како бих могла да побољшам пласман својих производа – навела је Снежана Страњанчевић.
Улица старих заната је и овога пута старије подсетила на неко друго време, време у коме су се више ценили ручни рад и уложени труд. Надамо се да је уједно и заголицала машту младих, радозналих људи, који у себи имају довољно креативности да би се опробали у неком од старих заната.
В. С.
