Ускоро би требало да одбрани мастер на Машинском факултету у Београду, припрема и музички албум у нади да ће га издати следећег лета. До тада наступа на живим свиркама, углавном, у родном Чачку. Полако прикупља и песме за прву збирку. Објавиће је када све стихове уобличи како буде желео. Док из машинства залази у свет уметности, ради као наставник физике у једној београдској основној школи…
– На том албуму ће се наћи оно што сам желео да испричам у 12. години, а нисам ни у 18. Неуспешно сам покушао у 21. Надам се да ћу сада, са 28 година. Издаћу га под својим именом, на једној страни би требало да буду нека моја искуства и осећања, а на другој инструментал. Ништа претенциозно. Таква би требало да буде и моја збирка поезије, верујем у некој даљој будућности. Албум је приоритетнији – наговештава Радивоје Миленковић Џанџа.
Надимак је део Радивојевог породичног наслеђа. Он је трећа генерација која је по њему препознатљива, а потекао је од ујака његовог оца Николе. Радивоје се не усуђује да прича о пореклу тог надимка, пошто постоји више верзија. Носи га и његов отац Рајко, али сваком наследнику остаје као неки знак препознавања.
Џанџа је још у детињству показивао интересовање за више области и од тада полако савладава једну по једну. Пева, свира гитару, пише поезију, а како је одувек био добар ђак, природно су дошле и студије машинства. Одлазак у други град неминовно је донео надградњу у сваком погледу. Иако је имао добра усмерења, Џанџа је доста самостално савладао свирање на гитари. Наступа свуда, у чачанским кафићима, парковима, где год га позву. Спреман је да отпева и одсвира сваку лепу песму. У кафанама је то изворна, народна музика, пријатна за сваког слушаоца. Лето је годишње доба које највише посвећује музици и тада, углавном, наступа. Некада самостално, или са екипом.
Вишегодишње усавршавање и свет музике који га је окупирао, подстакао је Џанџу да сними први албум.
– Већ сам припремио песме. Неће бити само соло албум, пошто доста људи ради на његовој припреми. Већина песама је настајала у Београду, зато бих волео да их снимим у Чачку. Неће ни на албуму бити јасно одређени жанрови, али желим да слушаоцима понудим једноставност. Мислим да је једноставно и свеобухватно код нас највише досегао Бајага – каже Џанџа.
Он и његови другари у Београду се окупљају у Културно-образовном центру „Машинка”. Пошто „Машинац” одавно постоји, тако је назван због родне равноправности. „Машинка” има студио, учионицу за часове студентима машинства, услове за настанак демо-снимака. Иако је екипа која се ту окупља из разних градова, Чачани су њена окосница. Тај центар који су његови творци окарактерисали као и културни и образовни има и друге сврхе, васпитне, рехабилитационе, уметничке…
Упоредо са припремом музичког првенца, Радивоје Џанџа уобличава и песме за прву збирку. Волео би да му, када за то дође време, издавач буде чачанско Удружење „Риба и харизма”, чији је члан. Недавно је свирао и на представљању тог удружења, у кафићу „Момент”. Судећи према стиховима које је Џанџа поделио у друштву, врло су смислени и уобличени.
И док стигну албум и збирка песама, припрема завршни мастер рад на Машинском факултету. Ускоро почиње и школска година. Џанџа предаје физику у једној београдској основној школи. Рад са децом, утицао је и на његову личну и професионалну надградњу.
– Осећам да сам ближи ученицима, него наставницима, сада колегама. Вероватно још увек нисам преболео време када сам био седми, осми разред. Али, сада разумем и професоре који су мени предавали. Није лако радити са децом. Можда би било лакше, ако бисмо схватили да је школа и место за добро одрастање, прихватање правих животних вредности, социјализацију. Ту се граде пријатељства, нека трају целог живота. Не желим ни да физику прикажем недокучивом науком. Ипак, нешто мора да се научи, корисно је у свакодневици – објашњава Џанџа своја схватања рада са децом.
Корисно је и знати о оваквим младим људима и свестраности коју покушавају да досегну или су је већ досегнули. Непотребно је тражити било какве заједничке карактеристике машинства, музике, поезије или просвете. Довољно је осмелити се и „бити свој”.
– Никада нисам хтео ни да будем уметник по сваку цену. Желим да истакнем нека времена и неке људе. Музика и писање су добри за тако нешто. Надам се и да ће у неком паралелном универзуму доћи до изражаја и моја каријера машинског инжењера, а можда и наставника физике – каже Џанџа.
